Велике љубави наших писаца

ЛЕНКА И ЛАЗА (1)

( Из неког другог угла)

Пише: Марија Вешовић

Када сам била у гимназији, а давно беше то, учили смо песму  Santa Maria della Salute, сећам се да смо се сви хватали за главу како научити песму, била нам је предуга, сувише компликована. Нажалост, не сећам се, да нам је ико тада објаснио како је настала, нису се потрудили да нас заинтересују за песму кроз причу о њој. Штета, остала би нам сигурно тада у неком другом сећању, била би нам ближа, јер сви смо ми, у тим тинејџерским данима, проживљавали тужне љубави. Надам се, да данас, на другачији начин раде анализу ове песме. Песма која је по суду свих књижевних критичара једна од најлепших љубавних песама заслужује бољу причу од оне која се нама некада причала. Лаза Костић, чувени шармер оних дана је кроз ову песму описао своју трагичну љубав, неостварену, тужну. Да ли су стварно све праве љубави тужне? Не, наравно да нису, али су вечита инспирација, дубина туге је бунар мотива за неке нове риме, приче, романе. Праве љубави су срећне, али се ретко о њима пише.

Мало се знало о тужној љубави Ленке Дунђерски и Лазе Костић, мало се писало о томе. Чувени режисер Здравко Шотра је екранизацијом ове песме оживео и причу о овој љубави. Од тада сви са сетом читамо о Ленки и Лази, проживљавамо са њима све описане тренутке, тугујемо са њима. Кажу да се ретко ко волео као што су се они волели, можда и није. Жене су увек биле неисцрпна инспирација и за уметнике и за ратнике. Па тако је Ленка била муза Лази. Бежао је он од те љубави, терао је од себе, чак се и оженио како би је натерао да га заборави, а она уместо да га заборави, прекиде свој живот у двадесет шестој години, због туге и патње. Умрла је волећи га и мислећи на њега. Волео је и он њу, волео је иако је бежао, бежао али никада побегао није, прогонила га је и мртва (нису тада биле љубави као данас, то је била платонска љубав, без додира, љубав две душе. Зар нису такве најјаче?) „..Последњих дана живота Ленка му је редовно била у сновима, чак је веровао и да будан чује њене кораке. Цео свој живот и хтења преточио је у песму са именом италијанске цркве у наслову, у којој је љубав основни принцип живота, место сусрета њега и Ленке и после смрти. Рефрен „Санта Мариа дела Салуте“, најважнији елемент звучности песме, постаје и тајна формула којом песник дозива своју драгу, разбија „безњеницу“, пустош насталу после смрти виле од које „лепшу не виде свет“..“

У Ленкином тајном дневнику (чија аутентичност није доказана, али је лепо да верујемо да је био њен), она описује сву тугу и патњу коју је доживела уверена да њена љубав није узвраћена. Тако да један од делова дневника говори: „Камо она безгранична вера у нашу љубав, у њега? Да ли сам ја волела илузију? Али то не може бити. Ја волим песника, и живог човека, хоћу га таквог какав је, ништа ми његове мане што је исписао не значе, оне су мени врлине. Те уморан, те стар, те није за мене… Толико сам му пута писала, понављала, не вреди. Али борићу се и изборити за њега. Њему треба помоћи. Морамо да се састанемо“. И састали су се, није било како је она очекивала, говорио јој је да се уда, да га заборави, да нису једно за друго. Терао је од себе, а сваког тренутка је волео све више! Толико патње, толико љубави, а тако мало храбрости да се оствари, јер тада је та љубав била непримерена и недолична. Поново је побегао од ње, овог пута у манастир Крушедол, али њен лик, њен глас га је увек пратио, где год отишао. Прихватио је предлог Ленкиног оца, а свог доброчинитеља да се ожени другом женом. Мислио је да ће тако натерати Ленку да га заборави и да почне да живи живот у којем нема њега. Нажалост, та његова одлука је допринела нечему сасвим другом: „Сутра је мој двадесет шести рођендан. Што сам проживела за ових пет година? Само патњу. Љубав је патња и више не бих могла да волим. А чему онда живот без ње? Да, сутра ми је рођендан. Дариваћу себе и њега најскупоценијим даром: који је вечан и који се не заборавља. Бар док он буде жив. Знаће он. Разумеће све…“, написала је Ленка у свом дневнику и најавила своју смрт. Званично она је умрла услед болести, али ако смо одлучили да верујемо у постојање тајног дневника, Ленка је умрла од туге за Лазом.

Santa Maria della Salute, најлепша љубавна песма, је настала тако и описује  тугу  за неоствареном љубављу Лазе Костића и Ленке Дунђерски. Штета је за неостварену љубав, сигурно јесте, али за књижевност није, већ је богатство.

„А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг, то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је у рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, Santa Maria della Salute!“

За писање овог текста кориштена је релевантна и доступна литература из које су и преузети обележени садржаји.