Бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта у 42. Влади Весна Братић казала је у интервјуу за БОРБУ да вјерује да ће се 44. влада ипак формирати и да би, кад би била на мјесту преговарача, дала максимум да се то деси.
„Разумијем и да су се многи уморили, да им дође да кажу: „свега ми је доста“, „ми смо дали све од себе“, „нека народ опет да свој суд“. С друге стране, свима њима је, као и Вама и мени, познато да бирачки списак, да употријебим еуфемистичку синтагму, садржи много неправилности. Свакако јесам за изборе и нову провјеру пред судом грађана, након ове двије године пуне изазова, али у фер условима, са регуларним бирачким списком. Зато желим да вјерујем да ће се 44. влада ипак формирати. Вјерујем у политичку мудрост и стрпљење оних који се против палог режима боре деценијама“, казала је Братић.
Како је бивша министарка навела, тренутна преговарачка структура јесте веома, веома хетерогена, али их упркос томе и сада може окупити оно што их је окупљало у предизборној кампањи и што је требало је да их окупља и послије избора.
„То је, наравно, борба против свих лоших пракси побијеђеног режима. И након евентуалних избора исте би гарнитуре, у макар неком облику, биле упућене једна на другу, чак и уз придруживање нових политичких субјеката, који ће евидентно имати успјеха на политичкој сцени. Уколико сада нема договора, не знам како би га и са киме требало бити у будућности, поготово стога што нисам уочила издвајање тог чувеног „здравог“, тако „европског“ крила ДПС-а“, подвлачи Братићева.
Шансе да ће се политички активирати су, како каже Братићева, сваким даном све веће, али не може да прецизира када ће донијети коначну одлуку.
„Оно што са приличном сигурношћу могу да кажем јесте да себе политички видим као дио коалиције сличне ЗБЦГ, или – уколико је могуће – неке још шире. Уколико такве коалиције не буде, највјероватније ћу бити члан неке од политичких партија које су њен дио“, најављује Братић.
Политичка сцена Црне Горе бурна је ових дана а све очи грађана су упрте у преговоре старе парламентарне већине. Шта Ви мислите, хоће ли доћи до договора парламентарне већине од 30. августа и хоћемо ли добити 44. Владу?
Политичка сцена Црне Горе јесте бурна, али не само ових дана него готово све вријеме од 30. августа 2020. године, када смо сви, бојим се наивно, вјеровали да је један режим заувијек послат у заборав. Од тада су очи свих грађана упрте у људе које волимо да зовемо побједничком већином.
Нажалост, те очи пречесто свједоче понашању каквом се нисмо надали: „надгорњавањима“, сукобима и међусобним оптужбама. А не треба објашњавати ни Вама ни читаоцима Вашег портала да је побједа која је, без обзира на све, историјска остварена захваљујући управо супротном понашању, односно незапамћеном јединству и слози грађана разних политичких, националних и вјерских профилација.
Исто тако, излишно је објашњавати колико смо се пута сви „разочарали“ у ову или ону особу, политичку партију, чланицу коалиције итд. Не изузимам из те групе ни себе. Неко се разочарао у мене, у некога сам се ја разочарала. Оно што сви треба да разумијемо јесте да персоналне, партијске или било какве друге сујете не смију умањивати нашу мудрост и тако доприносити пропуштању још једне прилике да, поучени лекцијама наученим у посљедње двије године, кажемо збогом једном изузетно лошем режиму. Не постоји ниједно несмотрено срочено саопштење, изјава за штампу, објава на друштвеним мрежама итд. која би ме, да сам један од преговарача, спријечила да покушам да, колико је до мене, дам допринос формирању 44. влади Црне Горе. Да будем потпуно отворена, у томе ме не би спријечили ни било какав партијски интерес, као ни резултати анкета које показују да би моја партија имала који мандат више. Улог је, једноставно, превелики. А осим тога, не постоје преговори који су успјели а да су из њих сви изашли пресрећни и посве задовољни.
Разумијем и да су се многи уморили, да им дође да кажу: „свега ми је доста“, „ми смо дали све од себе“, „нека народ опет да свој суд“. С друге стране, свима њима је, као и Вама и мени, познато да бирачки списак, да употријебим еуфемистичку синтагму, садржи много неправилности. Свакако јесам за изборе и нову провјеру пред судом грађана, након ове двије године пуне изазова, али у фер условима, са регуларним бирачким списком. Зато желим да вјерујем да ће се 44. влада ипак формирати. Да сам на мјесту преговарача, дала бих максимум да се то деси. Вјерујем у политичку мудрост и стрпљење оних који се против палог режима боре деценијама.
Многи аналитичари говоре да је договор једина могућност и да је неважно хоће ли бити избора јер ће тренутна преговарачка гарнитура поново бити упућена једна на другу. Шта Ви кажете на ову тврдњу?
Нисам аналитичар, па не могу да дам одговор на том фону. Могу да дам властито мишљење. Тренутна преговарачка структура јесте веома, веома хетерогена. Али их упркос томе и сада може окупити оно што их је окупљало у предизборној кампањи и што је требало је да их окупља и послије избора.
То је, наравно, борба против свих лоших пракси побијеђеног режима. И након евентуалних избора исте би гарнитуре, у макар неком облику, биле упућене једна на другу, чак и уз придруживање нових политичких субјеката, који ће евидентно имати успјеха на политичкој сцени. Уколико сада нема договора, не знам како би га и с киме требало да буде у будућности, поготово стога што нисам уочила издвајање тог чувеног „здравог“, тако „европског“ крила ДПС-а. Имали смо, баш напротив, прилике да видимо како се пролази кад се преговара са с ДПС-ом.
Влада Дритана Абазовића је Влада која је имала много критика али и похвала и са једне и са друге стране политичког спектрума Црне Горе. То је била Влада која је власт вршила уз мањинску подршку ДПС-а, имала министре из редова СДП-а, али је опет то и Влада која је потписала Темељни уговор са СПЦ. Када би гледали комплетну слику, каква је Ваша оцјена мањинске Владе?
Не могу да кажем, заиста, да је начин рушења 42. и формирања 43. владе био похвалан, каквим се год визијама и мисијама тај начин оправдавао. Не желим да употребљавам теже ријечи јер оне у овом тренутку никоме не користе. Јасно је, ипак, да се она чувена англосаксонска изрека да „нема бесплатног ручка“, и у овом случају, показала тачном. Нема бесплатне, а нарочито не безусловне подршке ДПС-а. ДПС није навикао да улази на „мала врата“. Сјетите се само оног славодобитног повратка у скупштинску дворану након бојкота засиједања – политички савршен начин да се бирачко тијело задржи тако што ће му се показати да нисте поражени.
Претпостављам да је прилично јасно да ДПС није мени блиска политичка опција, али потцјењивање таквог противника није нимало паметно. ДПС се окретао за 180 степени и успијевао да о(п)стане три деценије, и кусур, како сами воле да кажу. И даље има подршку одређеног броја грађана. Дијелом и стога што се ова наша, „стара-нова“ већина и није баш увијек сналазила. Нисмо се сналазили, увијек, ни ми који смо чинили 42. владу. Опозиција је профитирала и на нашим сукобима, како међусобним, тако и са већином у парламенту. Чинили су све да нова власт у очима грађана изгледа неспособном.
Истини за вољу, и ми смо сами неријетко доприносили таквом утиску. Немогуће је, нпр., баш због трвења између 42. владе и парламентарне већине, било мијењати законе, а без њихове промјене није могло доћи ни до истинских промјена у систему. Једног тренутка доспјели смо у ћорсокак, из којег је било излаза, али су сујете учиниле да изгледа да га нема, па смо се без имало мудрости „телепортовали“ у другу слијепу улицу, чак и краћу од оне прве. Стога је овај пут, као и у свакој држави, неопходна стабилна политичка влада, која је резултат договора и која има здраву парламентарну подршку по свим кључним питањима. Искрено се надам да ће се нешто такво и остварити.
И за крај, преко друштвених мрежа сте најавили да ћете се политички ангажовати. Претпостављамо да још увијек не желите да обзнаните која ће то политичка опција бити, али можете ли нам макар открити када ће то бити познато јавности?
Да, шансе да ћу се политички ангажовати са сваким су даном све веће, али не могу да прецизирам када ће јавности бити позната моја коначна одлука. Оно што са приличном сигурношћу могу да кажем јесте да себе политички видим као дио коалиције сличне ЗБЦГ, или – уколико је могуће – неке још шире. Уколико такве коалиције не буде, највјероватније ћу бити члан неке од политичких партија које су њен дио.
Искористила бих, наравно, прилику да позовем грађане да масовно изађу на локалне изборе и још једном потврде изборну вољу са парламентарних избора од прије двије године. Да у далеку политичку прошлост пошаљу тада поражене снаге које не презају од тога да и даље дијеле црногорско друштво по већ опробаном рецепту и вјештачким шавовима које су сами креирали и сада изнове, надам се, узалуд крпе.
Извор: Борба