Предсједник Радничке партије и посланик Демократског фронта у Скупштини Црне Горе, Максим Вучинић присуствовао је јуче предаји листе за учешће на предстојећим локалним изборима коалиције „За будућност Берана“. Вучинић је у Беране дошао како би са челницима тог савеза дао подршку, како је нагласио, побједничкој коалицији “За будућност Берана“.
Том приликом Вучинић је за наш портал прокоментарисао актуелну политичку ситуацију у Црној Гори, изборе у Беранама, протест мајки са једно или двоје дјеце, па се осврнуо и на рад Комисије за праћење и контролу поступка приватизације чији је предсједник.
Шта очекујете од избора у Беранама?
Ми настављамо побједнички низ коалиције “За будућност Црне Горе“ још од 30. августа 2020. године. На свим локалним изборима на којима смо учествовали били смо окусница локалне власти, то се десило у Никшићу, Мојковцу, Херцег Новом. Напомињем да су у Никшићу и Мојковцу носиоци листа постали предсједници Општина, као и да је Иван Отовић предсједник Скупштине Општине у Херцег Новом, такође члан ДФ-а. Очекујемо побједу наше коалиције у Беранама, гдје ћемо до ногу потући Демократску партију социјалиста и њене сателите, и наравно да ће коалиција “За будућност Берана“ имати свог предсједника Општине након избора у овом граду.
Како коментаришете актуелну политичку ситуацију у Црној Гори?
У Црној Гори имамо покушај неких политичких субјеката, који су до сада са нама чинили власт на државном нивоу, да направе прекомпозицију политичке сцене. Сматрамо да то није оно што грађани Црне Горе желе, имали смо ту величанствену побједу 30. августа 2020. године када је народ гласно рекао да не жели Демократску партију социјалиста на власти и да више не жели њихов утицај у Црној Гори. Ми смо свакодневно у контакту са нашим гласачима и људима из других партија који су гласали за промјене на прошлим парламентарним изборима, закључили смо да они желе да једна јасна и одлучна политика заступа тај њихов став. Да не желе да се оствари наум УРЕ која жели да заједно са ДПС-ом прекроји изборну вољу грађана и направи било какав политчки ангажман са њима.
Предсједник сте Комисије за праћење и контролу поступка приватизације, шта су ваши закључци и како су спровођене приватизације у Црној Гори?
Од почетка 27. сазива Скупштине Црне Горе комисија је направила доста помака у контроли и мониторингу приватизација у Црној Гори. Истичем да смо имали за годину дана 12. сједница и скоро 20 задиједања на којима смо актуелизовали разне проблеме са читаве територије Црне Горе почев од Херцег Новог, до Улциња па све до сјевера. Извели смо на чистац многа непочинства, имали смо епилоге након сједница што се тиче ХТП Боке и контроле приватизације Рудника боксита. Такође очекујемо један одлучнији рад осталих државних институција, првенствено правосудних органа у Црној Гори који би требали да промјеном тужиластва енергичније и одлучније направе помаке што се тиче управо ситуација у предузећима која су приватизована и гдје је евидентно да нам се привредни криминал развијао током ове три деценије владавине ДПС-а. Такође, годишњим планом рада за ову годину сам предвидио контролу приватизација предузећа из Берана, у првом реду Полимке, затим ХТП Беране, као и врло занимљиве ситуације након стечаја у фабрици Целулозе. Овим путем позивам раднике из Берана обрате Радничкој партији или Комисији за праћење и контролу поступка приватизације јер су они свједоци тих догађаја и преко њих на најбољи начин можемо видјети шта се радило у тим предузећима.
Присуствовали сте скупу који су организовале мајке које имају једно или двоје дјеце, сматрате ли да и оне имају право на неку надокнаду,како би била избјегнута било каква дискриминација?
Случајно сам био тог дана у Скупштини Црне Горе и видио сам да су се жене окупиле. Пружио сам им подршку јер сматрам да је на неки начин неправендно да мајке које нису обухваћене овим законом не остваре нека права. По овом моделу како су то оствариле мајке са троје или више дјеце ми би могли да направимо и неко законско рјешење за њих. То није могуће у овом политичком тренутку, али негдје средњорочно и дугорочно можемо да се позабавимо њиховом проблематиком и да нађемо најбоље законско рјешење да би се задовољила социјална правда у Црној Гори и са тог аспекта.