пише: Лука Радоњић
Покушај ДПС-а да Мандићеву улогу и иницијативу у смјеру донације вакцина из Србије, представи као дио предизборне кампање у старту је осуђен на неуспјех.
Прво, такве оцјене долазе од странке која је и крпљење два метра тротоара, а камоли што друго, уводила у контекст предизборне кампање, а друго Мандић је и прије – у периоду “између двије кампање” – стављао своје везе са Србијом на располагање државним интересима.
ДПС је тај који је сваки вид релације са Србијом третирао као антицрногорски а сваки Мандићев ангажман као антидржавни. И зато их је и погодио овај потез, зато што је одговоран и државнички.
Но, нису једини који су на овај начин “заинтересовани” за пропагандно третирање тог потеза, напротив, ту је и јавност окупљена око Вијести која би жељела да умањи значај његове улоге, чак и сада када је у питању ствар око које би морала да постоји општа сагласност.
Е то је посебно интересантно јер исти тај дио јавности (а близак и дјеловима владе) ево годину и кусур тврди да је Мандић “најважнији Вучићев човјек” а да у Србији “ниједан министар не може да повуче нити један потез без Вучићеве сагласности и воље”. Е па кад се саберу ова два сабирка, добија се резултат који потире управо такве тенденције пропагандистичких дјелова око Вијести.
Велики је изгледа проблем констатовати да је човјек учинио добар потез. Услов за градњу одговорност државног односа је сарадња.
А влада неће наћи ближе сараднике за остваривање народне воље и интереса народа, од оних људи захваљујући чијим гласовима су изабрани на функције које обављају. Јер народним гласовима нису. Борба