Више од 40 одсто грађана сматра да су избори у Црној Гори само донекле фер и слободни, показују резултати истраживања Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).
Како је саопштено из ЦеМИ-ја, у Црној Гори повјерење грађана у изборни процес није на довољно високом нивоу.
“Наиме 42,4 одсто грађана сматра да су избори у Црној Гори само донекле фер и слободни, док 15,9 одсто сматра да су веома или „у великој мјери“ фер и слободни”, показују подаци истраживања спроведеног у марту.
Када су у питању конкретни циклуси, 44 одсто грађана сматра да су посљедњи парламентарни избори 2020. били фер и слободни.
“Што је напредак у односу на парламентарне изборе у 2016. Години, које је позитивно оцијенило 31,1 одсто испитаних, а за које чак 45,2 одсто грађана сматра да нијесу били фер и слободни”, казали су из ЦеМИ-ја.
Да ли ће наредни парламентарни избори бити фер и слободни, не може да процијени 42 одсто испитаних, док 37,2 одсто мисли да хоће, а 17,1 одсто да неће.
На став о томе да ли су претходни избори били фер и да ли ће наредни бити утицаја има политичка преференца испитаника.
“Док је код симпатизера неких партија (Демократски фронт, Демократе) био доминантан став да парламентарне изборе у 2016. нијесу били фер, није забиљежено да међу симпатизерима било које актуелне парламетарне партије или коалиције натполовична већина испитаних има став да парламентарни избори 2020. нијесу били фер”, рекли су из ЦеМИ-ја.
Они су казали да повјерење грађана у институције важне за изборни процес такође није довољно високо.
На питање да оцјене на скали од један до пет рад институција, испитаници су показали да најмање вјерују врховном државном тужиоцу и другим тужиоцима поводом кривичних дијела против изборних права (2,36).
“Затим Агенцији за спречавање корупције (2,48), Министарству унутрашњих послова у вези са Централним бирачким списком (2,53), Уставном суду поводом одлучивања о приговорима у вези са изборним процесом (2,54), као и ДРИ – Државној ревизорској институцији (2,59)”, додаје се у саопштењу.
Резултати показују да грађани највише повјерења имају у невладине организације приликом надлгедања изборног процеса, које једине имају оцјену изнад три (3,13).
“Затим слиједи бирачки одбор (2,89), општинске изборне комисије (2,84) и Државна изборна комисија (ДИК) која је оцијењена са 2,79”, наводи се у саопштењу.
Додаје се да су резултати истраживања из марта показали да су грађани у великом броју спремни на реформе изборног система.
Наводи се да грађани сматрају да би имало позитиван утицај на квалитет изборног система је одржавање локалних избора у истом дану у свим општинама – 49,7 одсто.
“Одржавање локалних и парламентарних избора у истом дану 52,3 одсто, као и одржавање генералних избора на свим нивоима (локалних у свим општинама, парламентарних и предсједничких избора) у истом дану, након спороведене изборне реформе 2023. године 46,5 одсто”, каже се у саопштењу.
Из ЦеМИ-ја су рекли да од 5,7 до 9,3 одсто грађана сматра да би нека од горе поменутих рјешења утицала негативно на квалитет изборних процеса.
“У популацији опредијељених грађана по неком од ових питања, сва предложена рјешења имају јасну већинску подршку грађана”, наводи се у саопштењу.
Како су казали из ЦеМИ-ја, грађани већином сматрају да треба да директно гласају за кандидате на партијским листама 64,3 одсто и већином су за увођене система отворених изборних листи 57,4 одсто.
Према резултатима истраживање, више од половине грађана 61,1 одсто, сматра да би посланици имали одговорнији однос ако би биле уведене отворене листе и директно гласања за кандидате.
“Грађани такође сматрају да чланови партије треба да бирају предсједника и партијско руководство непосредним гласањем (57,9 одсто)”, каже се у саопштењу.
ЦеМИ је истраживање спровео на узорку од 961 испитаника на територији Црне Горе, од петог до 22. марта.