Више од половине грађана Црне Горе у посљедњих годину није се бавило никаквом физичком активношћу, а охрабрује податак да 59 одсто испитаника жели да се спортом бави више него што је то тренутно случај
То је саопштено на прес конференцији “Учешће грађана у организованим физичким активностима”, коју је организовала Управа за спорт и младе.
Вршилац дужности директора Управе за спорт и младе, др Марко Беговић,рекао је да се у Црној Гори први пут спроводи национални упитник за спорт.
„У претходном периоду стратегије развоја спорта нису биле сачињене у односу на реалне потребе и стање, већ у односу на више политичке потребе, које су резултирале у одређеном списку жеља. Ми по први пут спроводимо пет истраживања са намјером да добијемо егзактне податке- у каквом је стању црногорски спорт, које су реалне потребе и у коме смјеру ће ићи будући развој црногорског спорта“, казао је Беговић.
Представник Агенције ДАМАР, Вук Чађеновић,навео је да је истраживање спровела та агенција, а подаци су прикупљани од 11. до 19. фебруара ове године, на узорку од 1198 испитаника.
Истакао је да подаци нису охрабрујући јер показују да 52 одсто грађана уопште није било физички активно у току претходне године.
“Мушкарци су били нешто активнији него жене и то је 51:46 одсто. Од оних који су били активни у току претходне године, 13 одсто је било активно као члан неког спортског клуба или удружења, рекреативно је било активно 71 одсто, а у континуитету није било активно 16 одсто”, рекао је Чађеновић.
Према његовим ријечима, од оних који су у спорт били активно укључени кроз кљубове, или су се физичком активношћу бавили професионално или полупрофесионално, највећи број њих се бави фудбалом (30 одсто), у теретану иде 11 одсто, рукометом 10, а одбојком девет одсто.
“Просјечан број тренинга у току седмице износи 4.2, а просјечно вријеме трајања тренинга је 77 минута. Од оних који су били активни током претходне године, 55 одсто грађана је било активно кроз спортско удружење, а 37 одсто на за то предвиђеном терену“, рекао је Чађеновић.
Навео је да 64 одсто испитаника плаћа да би се бавило спортом, 35 одсто њих то не чини, а на годишњем нивоу испитаници за спорт просјечно издавајају 264.3 еура.
„Разлози због којих се људи баве физичком активношћу су физичко здравље или кондиција (57 одсто), забава (40 одсто), професионално (31 одсто), наступ или такмичење (27 одсто)“, рекао је Беговић.
Сматра да је охрабрујући податак да је, на питање да ли у сљедећих 12 мјесеци размишљају да прекину да се баве спортом/физичким активностима, 88 одсто испитаника одговорило да не размишља.
„Нјих осам одсто је напустило или размишља да напусти одређени спорт, којим су се бавили прошле године, а као главни разлог наводе то да имају друге приоритете. Ову групу испитаника смо питали са којим спортом се најснажније повезују. Трећина испитаника из те групе је фудбал препознала као спорт са којим се највише поистовјећује, затим су ту одбојка, карате, кошарка, рукомет“, рекао је Чађеновић.
Од оних који се у прошлој години нису бавили спортом, или физичком активношћу, њих трећина је изјавила да је разлог што немају довољно времена, а четвртина да је старост препрека.
“Забрињава податак да 63 одсто грађана не жели да почне да се бави спотом током ове године. Свега 16 одсто је изјавило да планирају да почну неку физичку активност , а од тих 16 одсто највише је заинтересовано за одбојку, фитнес, кошарку, рагби”, рекао је Чађеновић.
Извор: Побједа