Бројни радови су измишљани или прецијењени, а у постројења уграђиван лошији материјал и фактурисан скупљи, тврде експерти. Компанија WТЕ поред наплаћених око 42 милиона еура, тражи још 35,34 милиона. Будву ће додатно погодити милионски трошкови арбитража. Специјално државно тужилаштво се још бави „истражним радњама“
Више од 20 милиона евра надуване су фактуре за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода у Бечићима, показују свједочења појединих актера, налази из извјештаја два независна експерта и други документи у које су имали увид Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ), Балканска истраживачка регионална мрежа (БИРН) и Монитор.
Будва, уз то, није ријешила свој кључни еколошки проблем, јер је на изграђено постројење прикључен само ужи дио града, док се фекалне воде са територије Јаза, Петровца и Буљарице и даље изливају у море, а није изграђена и канализациона мрежа за Свети Стефан.
Три милиона је опљачкано из општинске касе лажном фактуром и прије почетка радова, што је већ доказано на суду. Мимо тога, словеначки експерт др Јоже Духовник, кога је ангажовала нова локална власт послије побједе на изборима 2016. године тврди да вриједност изведених радова од 41,4 милиона евра, колико је пријавила њемачка компанија WasserTechnik Essen (WТЕ), треба умањити за прецијењених 12,629 милиона евра.
Финансијска експерткиња Илинка Вуковић, која је радила и за будванску општину и за Специјално државно тужилаштво (СДТ) пронашла је друге спорне фактуре чији износи премашују 3,5 милиона евра, док је одржавање постројења током пет и по година фактурисано 500 до 700 хиљада евра годишње више од реалне вриједности.
Будванској општини пријети опасност да изгуби још десетине милиона у покренутим међународним арбитражама, везаним за овај пројекат. Прва је заказана у Франкфурту 9. фебруара наредне године. Од општине је WТЕ наплатила између 12,5 и 13,8 милиона евра (о чему се спори са локалним властима) и активирала Владину гаранцију од 29,3 милиона, али тражи још 35,34 милиона. Друга арбитража се припрема у Женеви. Све то за Будву значи и додатне милионске трошкове.
За надуване фактуре, измишљене радове и услуге, уградњу јефтинијег и лошијег материјала, а урачунавање квалитетнијег и скупљег, још нико није одговарао. Изузетак је поменута пљачка прва три милиона, гдје је споразум о признању кривице тадашњи потпредсједник Демократске партије социјалиста (ДПС) и неформални шеф Будве Светозар Маровић са тројицом сарадника потписао са СДТ-ом. Уз бројна недјела, он је признао да је био организатор и у овом.
Новац је, према документима СДТ-а, послужио да Маровић намири дио приватног дуга извјесном бизнисмену Гојку Каписоди и за то је добио симболичну казну од три мјесеца затвора. Ни СДТ, ни Виши суд који је прихватио споразум, нису га обавезали да врати Општини украдене милионе, а затвор је избјегао одласком у Београд, гдје се и сада налази. Тадашњи директор њемачке подружнице WТЕ Отпадне воде Будва Гинтер Фауст, који је издао лажну фактуру и даље усмјеравао новац извукао се из свега као свједок сарадник.
Истражним радњама које су „у току“, СДТ се правда за то што нису разоткривене друге махинације и одговорне особе.
Да се гради и – угради
Њемачка компанија WТЕ је 8. јула 2009. потписала са Општином Будва такозвани ДБФО уговор (дизајн-изградња-финансирање-управљање) о изградњи три пречистача отпадних вода – Бечићи, Јаз и Буљарица – као и канализационе мреже на Светом Стефану за капацитет довољан за 130 хиљада становника. Вриједност пројекта је била 58,56 милиона евра плус камате и варијабилни трошкови, с тим да укупна инвестиција не пређе тендерски лимит од 85 милиона. Уговор је предвиђао и годишње трошкове управљања од 1,7 милиона евра до 2042. године, а Будва је требало да отплати инвестицију до 2034. године. Пројекат је само дјелимично завршен, када је у јулу 2014. године почео пробни рад пречистача у Бечићима, који је у октобру и свечано пуштен у рад.
Два мјесеца од склапања уговора, Њемци су основали фирму кћерку WТЕ Отпадне воде Будва ДОО. Она је са матичном фирмом у Есену потписала уговор о зајму почетком јуна 2010. године од 61 милион еура за финансирање пројекта.
Као обезбјеђење да ће посао бити добро урађен Њемци су предали Општини гаранцију Baurishe Landesbanke из Нирнберга 9. јула 2009. године на 4,25 милиона евра. Важила је до 8. јула 2014. а тадашња локална власт ДПС-а није тражила продужење. Незванично објашњење једног од тадашњих општинских руководилаца за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор је да су их Њемци условили да одустану, како не би тражили да одмах плате већ нагомилане фактуре за радове, јер је каса била празна.
Влада је, са друге стране, 16. октобра 2010. године дала гаранцију, наплативу на први позив и без права протеста, од 29,3 милиона евра за половину основне инвестиције. Пет мјесеци раније је и тадашњи градоначелник Рајко Куљача издао општинску гаранцију на 66 милиона еура, мада за то није имао сагласност Владе и одлуку локалног парламента, како је предвиђено законом. Гаранцију Владе WТЕ је активирао 18. децембра прошле године, а Куљачина је тема арбитраже у Франкфурту.
Саговорници ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитора који су раније били високо позиционирани у ДПС-у тврде да је пројекту пречистача „претходио и договор Светозара Маровића и државно-партијског врха“. Маровић је дуговао приватним лицима, што су за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор потврдила и двојица повјерилаца уз услов анонимности, али и Првој банци у власништву Аца Ђукановића, брата тадашњег премијера, а сада предсједника Мила Ђукановића. Саговорници из ДПС-а наводе да је „смишљено“ да се дугови врате и преко постројења у Бечићима кроз фиктивне и „вишеструко надуване фактуре на рачун квалитета и обима радова“, те да су Њемци на то пристали.
Постојање таквог договора, из службе за информисање предсједника Ђукановића су категорично демантовали: „Не. Никада таква идеја није поменута. А да јесте, свакако не би била прихваћена”.
Маровић је одбио да одговори на тврдње бивших партијских колега. Представници инвеститора су, такође, негирали оптужбе за ову корупцију. Из Прве банке су одговорили да њихови представници “…нијесу имали сазнања, нити учествовали у договорима које сте навели“. Позивајући се на законски установљену банкарску тајну, са исте адресе су за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор рекли да нису у могућности да одговоре на питање о томе да ли су Маровић и „Проперти Инвестментс“ измирили дугове Првој банци и у ком обиму, ако јесу када и на који начин, а ако нису како је банка обезбиједила потраживања.
Споразум о признању кривице који је Маровић склопио са СДТ-ом, као и фактуре које је локални WТЕ испостављао Будви и до којих је дошао ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор потврђују дио навода извора из ДПС-а.
Надувано од косидбе до одржавања
Убрзо по промјени локалне власти у Будви октобра 2016. године, откривено је да су украдена три милиона еура, били само једна у низу малверзација.
Бивши градоначелник Драган Краповић каже за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор да је почетни проблем био што је одласком ДПС-а са власти нестала и документација: „Нисмо затекли чак ни основни ДБФО уговор, јер је СДТ однио документацију без реверса и није је враћао. Архива је била у расулу“.
Општина је успјела да прибави нешто документације и крене у ревизију. „За посао је одабран др Јоже Духовник из Словеније, са импресивним међународним референцама“, каже Краповић. Сумњиве фактуре су почеле да испливавају.
Тако је, већ на почетку, за кошење траве, уклањање жбуња, дрвећа и пањева на терену предвиђеном за постројење на површини од 22.478 метара квадратних наплаћено 56.195 еура, или 2,5 евра по квадрату што је бар 20 пута више од уобичајене цијене. Предузимачи које је контактирао ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор рекли су да је цијена између седам и десет центи, а на толику површину би дали попуст.
Ђорђије Вујовић, одборник у СО Будва за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор каже да је још 2011. године чуо од једног директора у Tradeunique (WТЕ-ов подизвођач) да су радницима из Улциња дали шест хиљада на руке „а инвеститор се уградио 50 хиљада у фактури испостављеној Будви“. Вујовић је на састанку код тадашњег градоначелника Лазара Рађеновића директно питао Ралфа Шредера, извршног директора WТЕ Ессен, да ли је истина да кроз пројекат треба да се врати Маровићев дуг поменутом Каписоди од пет милиона еура.
„На то је Шредер љутито рекао да су они Нјемци, да цијене новац и да не жели више о томе да прича“ каже Вујовић за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор.
Одмах након прве, стигла је „уградња“ за земљане радове и нивелацију терена.
„Надзор им је признао нешто што није урађено, а ми смо послије геодетске експертизе утврдили мање трошкове и смањили вриједност стварних радова за 700 хиљада“ објаснио је др Духовник у разговору за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор.
Он наглашава да су радови на опреми пречистача прецијењени за 5.282.218,27 еура: „Техничка књига дефинира квалитет опреме и материјала за уградњу. На терену смо затекли низак квалитет, лошије карактеристике опреме и самог материјала. Цјевоводи су већ били распуцали. Уградили су арматуру за јефтиније пумпе (25-30 одсто) за које треба мање материјала. Ипак, надзор им је признао цијену као да су најбољег квалитета“.
Словенци су установили да су грађевински радови надувани за 2,92 милиона, израда пројектне документације за 1,613 милиона, прибављање грађевинских дозвола за 0,922 милиона. Оспорили су и 1,89 милиона за плаћање интерног надзора њемачке фирме.
„По закону, послове надзора треба платити Општина, јер је он најбитнији у процесу реализације пројекта. Овдје је WТЕ платио свој интерни надзор који је потврђивао бројке које одговарају WТЕ-у. На крају је фактура послата Општини да је плати, што је нечувено и противзаконито“, објашњава др Духовник за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор.
WТЕ Отпадне воде Будва под палицом Гинтера Фауста, наставља издавање сумњивих фактура које очекује да Општина плати. Финансијски вјештак Илинка Вуковић на 99. страни свог извјештаја каже: „…имајући у виду изузету документацију WТЕ од стране Тужилаштва, имала сам прилике да видим да постоји фактура у укупном износу 3.145.000 еура, по основу које је приказан трошак и обавезе према матичној фирми (у Есену), а у опису су различите врсте „састанака и преговора…“
У тој фактури (октобар 2009-септембар 2010) су веома упрошћене ставке, а боду очи велике и округле цифре: израда организационог концепта – 350 хиљада еура, преговори са Општином Будва – 200 хиљада, израда гарантног налога – 420 хиљада, прецизирање детаља осталих уговора – 270 хиљада, обрада кредитног финансирања -360 хиљада, одређивање услова исплате – 230 хиљада, текући трговински консалтинг и развој – 300 хиљада, израда техничког концепта – 790 хиљада, технички преговори са Општином Будва -155 хиљада и пројект менаџмент -70 хиљада еура. Укупно – 3,145 милиона еура.
„Одмах видите да са том факуром нешто није у реду, смрди на корупцију. Имате пројект менаџмент – 70 хиљада, па друге цифре – 300, 350 хиљада… WТЕ нас је очигледно сматрао будалама“ каже Ђорђије Вујовић.
Њемци ћуте до арбитраже
Штефан Зах, менаџер за комуникације аустријске ЕВН Групе, која је власник WТЕ-а, признаје стручност др Духовника, али није желио да одговара на његове налазе.
„Наше примједбе на његов извјештај ћемо предочити на арбитражи у Женеви“ рекао је Зах за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор.
На питање о корупцији и лошем квалитету постројења, он истиче да је „тужилаштво неколико пута провјеравало стање у фирми и постројењу и да нису нашли ништа против WТЕ-а упркос честим јавним оптужбама“. Зах каже и да „постројење ради“ и да је WТЕ урадио „добар посао“. Постројења на Јазу и Буљарици, тврди, нису изграђена „јер је Општина продала ту земљу за градњу хотела“, што Краповић одлучно негира и каже да је „све лако провјерљиво“.
Краповић истиче и проблем фактурисаних трошкова за управљање пречистачем који су Њемци од јула 2014. године зарачунавали по 1,7 милиона еура годишње и хтјели да наплате у цјелости.
„Ми смо рекли да нећемо плаћати управљачке трошкове за непостојећа постројења у Јазу и Буљарици. Мени је онда Шуте понудио да одмах спусти са 1.7 на 1.2 милиона годишње, али да се ми договоримо за неке друге ствари“, каже Краповић.
Хубертус Шуте је на мјесту директора WТЕ отпадне воде Будва наслиједио Гинтера Фауста, умијешаног у пљачку првих три милиона еура.
Секретаријат за инвестиције Будве је саопштио је за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор да Општина управља постројењем од почетка ове године и да су пројектовани годишњи трошкови 993 хиљаде еура, што је 700 хиљада мање него када су фактурисали Нјемци.
Штефан Зах каже да су WТЕ-ЕВН потраживања укупно 77 милиона еура, колико их је, тврди, коштао пројекат пречистача. Он негира да WТЕ покушава да наплати и оно што није изградио (Буљарица и Јаз).
„Ми се водимо принципом да тражимо оно што смо саградили, а не оно што је требало бити“ каже Зах.
Правни заступник Будве адвокат Владан Бојић објашњава за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор да је „WТЕ-ЕВН покренуо арбитражу у Франкфурту око Куљачине гаранције још крајем прошле године. Само таксе, поднесци и припремни материјал до рочишта ће коштати Општину пола милиона, а прва арбитража између 1,5 и два милиона долара. И арбитражу у Женеви су покренули због наводног кршења ДБФО уговора, за случај да не успију у Франкфурту“.
На питање ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор предсједнику Ђукановићу, о томе да ли је нешто предузео у вријеме када је био премијер да се WТЕ-ов посао заврши комплетно и квалитетно, с обзиром да је постојала и гаранција Владе од 29.3 милиона евра, његова служба је прослиједила одговор Министарства финансија. У њему се истиче да Влада “није, након исплате државне гаранције, у току са даљим дешавањима око пројекта WТЕ у општини Будва”.
Влада, како је саопштено, сада настоји да “дефинише начин регулисања обавеза Општине према Влади Црне Горе, односно Држави, по основу плаћене гаранције”.
“Што се тиче самог пројекта, његова реализација, као што је то било и од почетка, па и надаље, јесте однос између двије стране, односно између Општине и WТЕ-а, које би требало да размотре и договоре све аспекте сарадње”, поука је Министарства финансија.
Када је 2. октобра 2014. тадашњи премијер Ђукановић пресјекао црвену врпцу на постројењу, истакао је да ће нови објекат учинити морски ресурс Будве и Црне Горе „чистијим, квалитетнијим и богатијим“. У име њемачке компаније директор Франц Митермајер је нагласио да је постројење изграђено „по свим свјетским стандардима“.
Свечарске ријечи затрпале су чињенице да је постројење у Бечићима, наводно капацитета за 90 хиљада становника, само дио уговореног пројекта, да нема употребну дозволу, коју ће добити тек пола године касније и то само за четвртину изграђеног, да не постоји ваљана документација о објекту и изведеним радовима и да није уписано у катастар.
Шест година касније, море поред Будве је далеко од „чистог и квалитетног“. Због 24-часовног изливања фекалија на простору између два бечићка хотела са пет звјездица у јулу 2019. године, из компаније Iberostar Bellevue рекли су за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор, да на суду од WТЕ траже милион евра одштете, јер из те компаније нијесу одговарали ни на позиве, а камоли нешто предузели. Продорни смрад око постројења се и даље повремено осјећа и спушта до хотела на обали. Процес прераде канализационог муља није ни био предвиђен уговором. Одвози се у Албанију на дивље депое о чему је ЦИН-ЦГ већ писао. Пливајуће масноће у акваторију Будве и Бечића које су биле видљиве и овог љета, ријешене су уградњом новог редуктора – на рачун Општине.
Петровац, Јаз, Буљарица и Свети Стефан и даље испуштају непрерађене фекалне воде на пучину, а морске струје и вјетрови их враћају ка обали.
Три милиона, уз кафу
У јануару 2016. године полиција је ухапсила Гинтера Фауста, директора „WТЕ отпадне воде Будва“. Пуштен је након 72 сата. Фауст је, у својству свједока сарадника изјавио 1. марта 2016. СДТ-у да му је Лазар Рађеновић током једног испијања кафе у будванском локалу Хемингвеј рекао да „би било нужно да се преко једне грађевинске фирме, коју тек треба изабрати, плати износ од три милиона еура“. Изабран Tradeunique чији је власник Мирко Латиновић, касније свједок сарадник против Маровића. Фауст је признао да три милиона „потичу из самог предузећа WТЕ са калкулацијама које се односе на пројектне и сервисне трошкове… С обзиром на цјелокупан износ пројекта (60 милиона) те на чињеницу да годишње WТЕ утроши око 6 милиона сматрам да овај износ од 3 милиона еура није велики…па самим тим и ова 3 милиона отплатиће општина Будва“.
Раније у поноћној изјави 14. на 15. јануар 2016. године (Фауст је у својству осумњиченог пред специјалним тужиоцем рекао да је од директно претпостављеног у Њемачкој Роберта Верта „добио одобрење за закључење уговора са Tradeunique“.
Суме које су окривљени признали су малтене идентичним споразумима се не поклапају математички, а СДТ је прескочио истрагу ка централи WТЕ-а.
У споразумима се наводи да је у периоду од 21. јуна 2010. до 28. марта 2013. године у Будви, Светозар Маровић подстрекао Лазара Рађеновића, тада потпредсједника општине, Мирка Латиновића, власника Tradeunique ДОО из Будве и његовог извршног директора Горана Бојанића на злоупотребу службеног положаја. Циљ је био да се „три милиона еура, власништво Општине Будва, искористе за враћање дугова предузећа Property Investments и организатора криминалне групе Светозара Маровића према Гојку Каписоди“. Property Investments се од раније везује за породицу Маровић.
Бојанић је у име Tradeunique закључио „уговор о инжињерским услугама, сервису и услугама изградње канала“, са Гинтером Фаустом из WТЕ Отпадне воде Будва који је слиједио упуте Рађеновића инструираног од Маровића.
Истовремено је Бојанић потписао са фирмом Biochem Industries DOO Будва, власништво Стјепана Скочајића, скипера на јахти Маровића, уговор за „сервисне и услуге пројектовања чија вриједност је три милиона еура, иако је знао да Biochem Industries неће обављати уговорене послове, већ ће исте извршавати WТЕ Отпадне воде“.
Потом је Рађеновић са рачуна Општине пренио новац на рачун WТЕ Отпадне воде, а Гинтер Фауст га је прослиједио на рачун Tradeunique. Бојанић је онда, по налогу Мирка Латиновића, пренио на рачун Скочајићеве фирме прво 2,808 милиона еура, па касније 200 хиљада, 100 хиљада и 50 хиљада еура. Скочајић је по упутствима Маровића износ од 2.4 милиона пренио на рачун Гојка Каписоде за дуг Маровића и Пропертy Инвестментс настао по уговору о позајмици из 2008. године.
Тиме су, закључује се у споразуму са СДТ-ом, Светозар Маровић и фирма Property Investments прибавили „протиправну имовинску корист у износу од 2,4 милиона, а Стјепан Скочајић у износу од 277 хиљада евра“. Скочајић је поменуту суму од 277 хиљада подигао са рачуна Biochem Industries или за своје потребе (како пише у споразуму са Маровићем), или их је „предао М. Р. како би намирили трошкове предузећа Property Investments насталих око продаје земљишта“ (како пише у споразуму СДТ-а са Скочајићем). Тако су окривљени „Општини Будва причинили штету у износу од три милиона евра“ закључује се у споразумима.
СДТ још „предузима радње“
На питања ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитора о афери са пречистачем, СДТ је након дугог чекања послао штури одговор да су “са окривљенима Светозаром Маровићем и Драгољубом Милановићем закључени споразуми о признању кривице…, након чега су споразуми о признању кривице потврђени од стране Вишег суда у Подгорици, а исти су резултирали враћањем противправне имовинске користи Општини Будва у износу од 1.096.481,39 евра“. СДТ је још навео да и даље подузима „неопходне истражне радње“.
Општина негира да је враћен новац, а бивши градоначелник Краповић истиче да сума коју помиње СДТ нема везе са WТЕ постројењем већ са случајем Copyright, гдје је Општина Будва оштећена за 3.86 милиона евра кроз серију фиктивних уговора о маркетиншкој промоцији града и фингираног судског поравнања. Нема везе ни поменути Милановић, који је као извршни директор Гуги Комерц одговарао за махинације са бетонирањем платоа на Јазу, гдје су одржавани мега концерти Ролингстоунса и Мадоне.
Краповићеве ријечи потврђују и споразуми објављени на сајту СДТ. Светозар Маровић је под тачком „д“ (једно од укупно пет кривичних дјела) осуђен за злоупотребу службеног положаја путем подстрекивања на организован начин у случају WТЕ постројења. За кривична дјела а, б, ц и д по споразуму је као организатор милионских крађа добио укупно годину дана. Испада, за свако дјело по три мјесеца. Маровић се обавезао да врати 1.096.481,39 евра противправне користи коју је остварила његова криминална организација, али за тачку „ц“ споразума за аферу Copyright
Специјално тужилаштво, по споразуму потписаним са Маровићем 9. јуна 2016. године, није тражило од њега да врати три милиона. Није ни Виши суд који је усвојио споразум у неизмијењеном облику.
Правни заступник будванске општине Владан Бојић истиче у разговору за ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор да је овакво понашање правосуђа нечувено „јер ако обијете трафику и украдете пар ситница добићете минимум пола године затвора, а овдје су украдени милиони. Пуно грађана би пристало да робија три мјесеца, не за три милиона, већ за триста хиљада па и тридесет хиљада“.
Маровић је за тачку „е“ овог споразума добио још десет мјесеци затвора због преваре, када су мјештани преко његове фирме Property Investmens продали земљиште у Каменову за 7,5 милиона евра. Кривотвореним потписима тај новац искориштен је као колатерал за кредит код Прве банке за Маровићеву фирму. Споразумом који је потписао 16. маја 2016. добио је још двије године затвора и обавезу да плати новчану казну од педесет хиљада евра за друге крађе. Прије тога је провео пет мјесеци у Истражном затвору у Спужу, па му је остало да одлежи још три године и пет мјесеци.
Споразуме су још потписали и Лазар Рађеновић, Стјепан Скочајић и Горан Бојанић као чланови Маровићеве криминалне организације. Мирко Латиновић и Гинтер Фауст су добили статус свједока сарадника.
Рађеновић је споразумом од 16. маја 2015. признао два кривична дјела, једно за WТЕ пречистач а друго за случај Цопyригхт. Осуђен је укупно на 6 мјесеци или 3 мјесеца за једно дјело, исто колико и Маровић као организатор.
Горан Бојанић и Стјепан Скочајић су осуђени по 6 мјесеци затвора, дупло више од „подстрекача“ Маровића.
Скочајићева фирма Biochem Industries ДОО Будва је истим споразумом као правно лице осуђена на условну новчану казну од 100 хиљада евра. Виши суд се и са овим сагласио 12. септембра 2017. године.
ЦИН-ЦГ/БИРН/Монитор – Јово МАРТИНОВИЋ
ИН4С