Пише:Дијана Ћоровић
Почетком нове ере ову мисао је изрекао познати римски књижевник Луције Сенека (4.п.н.е.). Ефектна бесједничка рјечитост траје и трајаће док је свијета и вијека људског. Шта је у бити људској ако није борба? Инстикт за борбом животном развије се код човјека већ кад напусти мајчину утробу. То мало људско биће бори се да дише, плаче, да покреће ногице, рукице, да омирише нови свијет.Тада већ почиње та борба која се развија са развојем људског бића и тада тако несвејсни навикнемо на то да нам је у бити да се боримо да би опстали.
Зашто треба имати на уму ову изреку? Зашто је она сад поново важна кад је прошла генерацијски низ тумаћења? Ко сам ја да својом маленкошћу цитирам изреку великих књижевника и филозофа који су дубокоумно тумачили ове ријечи? Ја сам тек неко обично чељаде које све одговоре покушава наћи у битисању предака. Није написано све што је прошло али је написано довољно да нас усмјери правилно да истрајемо као потомци. То што је написано, написано је за нас.
Почетком нове ере човјек је имао дргачије навике, обавезе, другачију слободу говора али је имао један циљ који имамо и ми данас, а то је опстанак. Није човјек на почетку ере могао знати са чим се мора ухватити у коштац, као ни ми данас. Зато постоји страх. Страх је постојао и код наших предака. Нормално је присуство страха од непознатог. Страх нас припрема да психички будемо спремни на невољу. Но не треба му дозволити да нас у цијелости заузме.
Ново доба је донијело са собом нове борбе, нове страхове, нова и лака рјешења за много недоумица. Међутим, како свако доба и поред напретка донесе и непредвиђене тешкоће, човјек је сада суочен са невољом која хара свијетом. Корона вирус се појавио као општи страх и унио панику и хаос међу људе. Изолације су тренутно најјаче оружје против овог непријатеља људског. Попут куге носи немилосрдно на хиљаде живота дневно и како остати миран питају се скоро сви на свијету. Па борићемо се! И у тим изолацијама можемо чинити исправно и добро. Како су то радили наши преци. Борити се, не мачевима ни пушкама него великим умом нашим. Препознали смо, бар донекле, тзв људског „непријатеља“. Борићемо се да останемо мудри и обазриви и да не дозволимо себи панику већ да сваки пут када осјетите страх или досаду учините нешто лијепо за себе, за друге који вас окружују. Направите план за сваки дан,не како да трпите остајање у кући, већ како да унаприједите себе. Не трошите живце на плач и паничне разговоре већ заузмите своје вријеме собом и вама најбитнијим особама. Па хајде да се присјетимо изреке „У здравом тијелу здрав је дух“(Мens sana in corpore sano“), коју нам је оставио римски сатиричар Јувенал(Сатира X, стих 356). Остављено нам је на знање ако тијело буде здраво биће здрав и дух. Па, како сте врло често знали да тражите оправдања да немате времена да вјежбате, сада изволите, имате времена да га искористите на прави начин. У неком кутку вашег дома који можете да одржавате хигијенски направите себи мјесто за његу вашег тијела. Његујте своје тијело и дух .Читајте! Због свакодневних обавеза нијесте имали времена за омиљене књиге. Сада га имате. Сваки моменат који вас је болио што остављате своју дјецу када идете на посао, сада надокнадите. Велики је број породица који имају проблеме о којима не умију разговарати. Покушајте сада да ријешите тај проблем. Разговарајте!
Све ово сте већ негдје чули или прочитали али сада се заиста треба бавити са тим. Зашто? Зато што се боримо за једно доба. Зато што су наше борбе ти моменти који предстоје. А наше оружје наше понашање према тим ситуацијама. Моменти тјескобе на коју наш дух није навикао. У људској бити јесте то да се може навићи на имати и немати. Сада немамо другог избора већ да се навикавамо да нешто не можемо имати. То је борба сбаког појединца. Свако ће бити свој херој када прође вријеме корона вируса. А по пририди, све је пролазно. Ову борбу можемо и морамо добити.