Црногорским локалним самоуправама биће уплаћено 2,67 милиона еура из Текуће буџетске резерве, како би се надомјестила разлика у приходима, условљена измјенама Закона о порезу на доходак физичких лица.
То се наводи у Информацији о надокнади средстава општинама по основу смањења прихода по основу пореза на доходак физичких лица, приреза порезу на доходак физичких лица и Егализационог фонда из средстава Текуће буџетске резерве, који је усвојен на сједници Владе.
“У циљу надомјештања разлике у остварењу прихода условљене измјенама Закона о порезу на доходак физичких лица, Министарство финансија је задужено да за ову сврху уплати локалним самоуправама укупно 2,674,236 еура из Текуће буџетске резерве”, каже се у документу.
Како се додаје, Влада је усвојила Информацију о почетним стањима депозита, неизмирених обавеза и недоспјелих обавеза буџета Црне Горе на дан 1. јануар прошле године.
“С обзиром на то да Скупштина није усвојила Предлог закона о завршном рачуну буџета за 2020. годину, Влада је утврдила завршна стања депозита, неизмирених обавеза и недоспјелих обавеза за 2020. годину, која се евидентирају као почетна стања на 1. јануар прошле године”, каже се у документу.
На тај начин, како се наводи, због усаглашавања података и рачуноводствених процедура, омогућиће се континуитет финансијског извјештавања и припремиће се Предлог закона о завршном рачуну буџета за прошлу годину.
Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допуни Закона о буџету Црне Горе, због техничких усаглашавања са реорганизацијом Владе Црне Горе
“Предлогом закона примици од 2.495.692.936 еура распоређују се на: текући буџет – 1.021.904.566 еура, резерве 67.442.353 еура, буџет државних фондова 834.948.474 еура, капитални буџет – 242.431.134 еура, трансакције финансирања издатака 328.966.406 еура”, каже се у документу.
Како се додаје, у односу на важећи Закон, издаци Текућег буџета увећани су за 161.193 еура, Буџет државног фонда већи је за 150 хиљада еура, док су трансакције финансирања ниже 250.760 еура.
Резерве и Капитални буџет остали су непромијењени, тако да су укупни издаци буџета незнатно увећани за укупно 60.431 еура.
Предлог закон биће упућен Скупштини Црне Горе ради доношења по хитном поступку, у циљу стварања услова несметаног финансирања потрошачких јединица након реорганизације Владе.
Влада је усвојила Информацију о повраћају уплаћених средстава по основу Уговора о купопродаји пшенице.
Како је појашнњено, предмет Информације је продаја пшенице која је 2020. године набављена ради интервенција у случају озбиљних поремећаја на тржишту изазваних пандемијом коронавируса.
“Задужено је Министарство финансија да купцу Атлас Миллс из Тиране изврши повраћај више уплаћених средстава од 15,9 хиљада еура, усљед испоруке мање количине пшенице у односу на Уговором предвиђену”, каже се у документу.
Усвојена је Информација о АДМАС пројекту, у којој се оцјењује да су цијели поступак пратиле бројне контроверзе и одступања од уобичајених процедура одобравања и колатерализације кредитне подршке.
То је, како се наводи, довело до тога да значајан дио средстава пласиран преко Министарства пољопривреде крајњим корисницима није уредно измириван због чега се воде поступци принудне наплате.
“Укупан износ доспјелих неизмирених ануитета је 2.853.875 долара. Тим поводом, Влада је, донијела закључке којима се обавезује Министарство финансија да изврши плаћање доспјелих обавеза”, рекли су из Владе.
Усвојен је Извјештај о раду Комисије за процјену штета од елементарних непогода у периоду од јануара до априла ове године, у којем се наводи да је Комисија донијела 147 одлука, за чију реализацију је било потребно издвојити 474.800 еура буџетских средстава.
“Наведено је да приликом образовања ове Комисије није испоштована процедура, односно дошло је до правно-техничког пропуста”, каже се у саопштењу.
Како се наводи, задужен је министар без портфеља Зоран Миљанић, да, у што краћем року, образује Комисију за процјену штета од елементарних непогода како би се створиле претпоставке за легално и легитимно поступање по приспјелим захтјевима.
Влада је утврдила Предлог закона о потврђивању Протокола 16 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Тим Протоколом се, како су појаснили из Владе, даје могућност највишим судовима и трибуналима да од Европског суда за људска права затраже савјетодавна мишљења о начелним питањима у вези са тумачењем или примјеном права и слобода дефинисаних Конвенцијом или њеним протоколима само у предметима који се воде пред њима.
“На овај начин, Црна Гора добија могућност да користећи институт савјетодавног мишљења, у свом правном систему спријечи потенцијалне повреде људских права и слобода, а ријешило би се и питање заосталих предмета и подношења нових појединачних представки пред Европским судом”, каже се у документу.