Центар за развој невладиних организација (ЦРНВО)
Атинска 54, 81 000 Подгорица, Црна Гора
тел/фаx: + 382 20 219-120, 219-121, 219-122, 219-123
е-маил: црнво@црнво.ме
wеб сите: www.црнво.ме
ВЛАДА ИЗНОВА ИГНОРИШЕ ЗАХТЈЕВЕ НВО Подгорица, 19.06.2020.
Центар за развој невладиних организација (ЦРНВО) упутио је 11.05.2020. године допис предсједнику Владе, са конкретним захтјевима невладиног сектора у погледу ублажавања посљедица пандемије ЦОВИД19 на рад невладиних организација у Црној Гори.
Одговор смо добили након пуних 30 дана, колико је Влади и њеним ресорима било потребно да искоординирају одговор у вези са свега 3 конкретна захтјева невладиног сектора.
ЦРНВО је у периоду од 13-24. априла спровео истраживање «Утицај пандемије ЦОВИД-19 на рад невладиних организација у Црној Гори», са циљем прикупљања поузданих информација о утицају новонастале ситуације на њих и њихове кориснике/це.
Истраживање је показало да је пандемија већ имала негативан ефекат на рад и дјеловање НВО: дошло је до отпуштања запошљених, немогућности реализације активности, суштинске промјене начина рада, обуставе пружања сервиса хиљадама корисника/ца (ОСИ, дјеца са сметњама у развоју итд).
Из наведених разлога, Влади смо предложили 3 хитне мјере:
- Укључивање представника НВО из области заштите људских права у рад Националног координационог тијела за праћење посљедица пандемије – како би се омогућила заштита људских права за вријеме и након пандемије, и избјегли пропусти који су се већ догодили на овом пољу
- Плаћање субвенција на бруто зараде запошљених у НВО и субвенција за зараде запошљених на плаћеном одсуству- запошљени у НВО, којих је близу 1000, не могу бити дискриминисани у односу на запошљене у привреди
- Убрзано доношење одлука по конкурсима за пројекте и програме НВО са јасно дефинисаним роком – као једини начин да се омогући пружање сервиса за хиљаде корисника и реализација активности невладиног сектора
У допису који смо добили након неуобичајено дугог рока, није достављен нити један конкретан одговор на предложене хитне мјере. Влада нас је информисала о сету економских мјера које је предузела у претходном периоду, о подршци пољопривреди, привреди и туризму, о чему смо путем средстава јавног информисања једнако информисани и не видимо везу тих података и наших предложених мјера.
А када је у питању подршка Владе у односу на НВО, као посебан искорак у правцу оснаживања невладиног сектора, информисани смо да без обзира на ребаланс буџета, средства намијењена за пројекте НВО и кофинансирање ЕУ пројеката у овој години нијесу умањена. Не знамо да ли се од нас очекује да аплаудирамо Влади што ће поштовати Закон о невладиним организацијама који је на снази и будемо захвални што је ова ставка у буџету остала непромијењена? Подсјећамо да је Влада годинама уназад закидала невладин сектор за милионе еура (око 9 милиона) из државног буџета кршећи законе и прописе (Закон о играма на срећу), тако да немамо разлога посебно поздрављати ову одлуку.
Суштински, наши конкретни захтјеви су игнорисани што читамо као јасну поруку за НВО – да Влада доживљава невладин сектор као једну, невољно опредијељену ставку из државног буџета, трошак који јој је законом наметнут, и представља терет и за буџет и за друштво. Понављамо, осим сто запошљавају један број грађана/ки (близу 1000), НВО путем пореза и доприноса у буџет годишње уплаћују стотине хиљада еура.
Потврђено је да Влада и даље не разумије улогу невладиног сектора, што је много пута и показала, демонстрирајући недостатак суштинске визије о развоју сектора, могућем партнерству и значају невладиних организација за свако друштво.
Поређења ради, владе неких земаља ЕУ (Словенија и Румунија) су већ поступиле по сличним мјерама и послале снажну и конкретну подршку невладином сектору, цијенећи га важним фактором за даљи развој и опоравак друштва, посебно након кризних фаза као што је борба против корона вируса.
Очигледно, овој Влади није потребан невладин сектор, јер се он ни у једном моменту није нашао на листи актера којима би била потребна подршка у овом, за цијело друштво, изазовном периоду. Изгледа да Влади једино одговара управо рањив и угрожен невладин сектор, од којег грађани и друштво не могу имати користи, како би показала своју супериорност за све друштвене изазове.
Игнорисање захтјева НВО и њихов неравноправан третман у односу на привредни и јавни сектор није начин за наставак дијалога кроз «Савез за Европу», већ његово обесмишљавање.
Извршна директорка
Ана Новаковић Ђуровић