Запослени са високим зарадама од 1. јула биће “опорезовани” тако што више неће имати право на повраћај претплаћених доприноса, повластицу која је износила и по више хиљада евра годишње
Цијене кутије цигарете од 1. јула могле би бити веће за око 30 центи, литар газираних пића за 12 центи, килограм слаткиша за 72 цента, а алкохолних пића од 7 до 15 центи зависно од врсте и процента алкохола.
Запослени са високим зарадама од 1. јула биће “опорезовани” тако што више неће имати право на повраћај претплаћених доприноса, повластицу која је износила и по више хиљада еура годишње.
То су новине у предлогу овогодишњег буџета, којег је Влада синоћ утврдила, а да би се примјенљивале морају бити усвојене измјене закона о акцизама, дохотку физичких лица и обавезним доприносима, пишу Вијести.
Такође, најављено је и да ће државне компаније профит који имају пребацити у државни буџет, као и да ће додатни приходи бити остварени “маркирањем горива” – смањењем сивог тржишта и од повећања минималне зараде.
“Вијестима” је синоћ незванично из више извора речено да се на сједници одустало од опорезовања пензија изнад просјечне зараде од 524 еура, а што је било предвиђено нацртом буџета.
За данас је заказана конференција за новинаре на којој ће бити представљен предлог буџета који ће бити послат парламенту на усвајање.
Од свих ових мјера (без опорезивања пензија), које ће се примјењивати од 1. јула, очекује се приход од око 120 милиона, што ће значајно стабилизовати јавне финансије.
Према нацрту буџета у који “Вијести” имају увид ове године ће и поред ових мјера држави недостајати 575 милиона евра, највише због тога што мора вратити 435 милиона старих дугова.
Недостајући новац ће бити обезбијеђен повлачењем депозита од 404 милиона, као и коришћењем повољних кредита из европских фондова за градњу инфраструктуре и ковид програм од 165 милиона.
Шта је било предложено за пензије
У образложењу нацрта буџета најављено је да би опорезивањем пензија изнад износа прошлогодишње просјечне нето зараде од 524 евра, било опорезовано око 10 хиљада пензионера са три различите пропорционалне стопе.
Једна пореска стопа важила би за пензије између просјечне зараде и износа потрошачке корпе од 647 евра, друга од те цифре до 797 евра и трећа за пензије преко 800 евра.
Према овој рачуници, како је било наведено у образложењу, пензионер са примањем од 550 еура имао би порез од 3,9 еура па би добио 546,1 евра.
На примјер пензије од 680 еура порез би износио 43,2 евра, па би корисник добио износ од 636,8 евра. На примјеру пензије од 1.100 евра порез би износио 418,8 евра, па би овај пензионер примио износ од 681,2 евра.
Према раније објављеним подацима за прошлу годину, у Црној Гори је пензију у износу од хиљаду до хиљаду и по примало 406 пензионера, до хиљаду и по до двије хиљаде седам пензионера, а преко двије хиљаде је добијао један пензионер.
Опорезивањем високих пензија Влада је очекивала да приходује 13,2 милиона. У образложењу је било наведено да би дио овог новца био искоришћен за исплату накнада пензионерима са примањима испод минималне зараде од 222 евра.
Уз високе плате више неће бити повраћаја доприноса
Нацртом буџета, најављена је и измјена Закона о доприносима на обавезно социјално осигурање, како би се укинула највише годишње основица за плаћање доприноса.
Према садашњем рјешењу за запослене чије је годишња бруто плата изнад 50.000 хиљада еура, послодавац би обрачунао и платио износ доприноса на цифру преко 50.000 евра бруто зараде, а Пореска управа би касније том запосленом вратила тај износ.
Ове повластице користио је и значајан број јавних функционера и директора државних фирми који су себи одредили високе зараде, као и менаџери у страним фирмама, банкама и другим компанијама са високим приходима.
Колико је ово значајна ставка показују примјери бивших директора државних компанија попут Ђока Кривокапића у ЕПЦГ и Верице Мараш, којима је по овом основу годишње Управа прихода исплаћивала шест до осам хиљада еура.
Укидањем ове привилегија држава ће, према процјени Министарства финансија добити 3,5 милиона евра.
Очекују да неће бити раста шверца цигарета
Измјенама Закона о акцизама, како је најављено у нацрту буџета, биће повећана специфична акциза за дуванске производе са 37 на 51 евра на 1.000 комада цигарета, док ће пропорционална остати на истом нивоу.
С обзиром да на то акциза улази у основицу за обрачун ПДВ-а, ове повећање могло би утицати на поскупљење цигарета од 1. јула за око 30 центи по паклици.
Ово би било ванредно усклађивање акциза јер је редовно било предвиђено за 1. јануар наредне године.
Прије три године тадашња Влада је такође у кратком времену три пута повећала акцизе на дуван што је утицало на раст цијене паклица за око једног еура. Све то утицало је на бујање сивог тржишта, које је према званичним подацима убрзо преполовило легални промет дуванских производа, а државне приходе по овом основу смањило за трећину.
Министарство финансија сада очекује да ће обуздати сиво тржиште.
“Како предложена измјена за собом повлачи ризик од повећања промета дуванских производа на неформалном тржишту, биће предузете додатне мјере инспекцијског надзора”, наведено је у образложењу ове мјере.
Од повећања акциза на дуван Влада очекује приход од 16,8 милиона еура, које би, како је наведено, уложили у унапређење јавног здравља.