Премиjер и министар социjалног старања обећали су нам годину социjалне правде. Како jе то могуће извести с мање од пола процента издваjања из капиталног буџета, пита се Марина Медојевић
Предлогом буџета за наредну годину предвиђено је да се за права из области социjалне заштите опредијели 133.460.000 еура, што је повећање од око 23 одсто. У текућој години издатак за те намјене пројектован је на 108.438.500 еура. Иако је се за социјална примања издваја више, за неке ставке се, ипак, биљеже смањења на примјер за материјално обезбјеђење породице умјесто овогодишњих 13,8 милиона, за 2022. опредијељено је 12,5 милиона што је смањење од 9,83 одсто. Мања су издвајања за 7,92 одсто на ставци „остала права из области социjалне заштите“ и износе 29.650.000 еура. Највеће повећање биљежи се на ставци дјечји додаци и то са седам милиона на 23 милиона. За туђу његу и помоћ опредијељено је 36 милиона, што је увећање од 26,32 одсто, породиљска одсуства 20 милиона или 16,96 одсто више, док је за издржавање штићеника у домовима опредијељено 6,5 милиона, односно 60,28 одсто више. За борачко инвалидску заштиту опредијељено је пет милиона, или два осто мање него ове године, док је за исхрану дjеце у предшколским установама опредијељено 800.000 еура или 33,33 одсто више. За исплате технолошким вишковима опредијељено је 28.448.407 или 53.28 одсто више него у 2021. Повећање од 61 одсто у односу на текућу годину биљежи се и на ставци накнаде незапосленим лицима и у 2022. години ће за ту ставку бити опредијељено 27,5 милиона еура.
У Алтернативи Црна Гора оцјењују да су издвајања за социjалну заштиту премала, jер сиромашни ниjесу криви за стање у земљи. Како истиче Веско Пејак из ове организације, за тренутно стање криве су политичке „елите“.
– Алтернатива сматра да би требало смањити њима давања, а повећати социjална издавања. Наравно, неопходно jе преиспитати сва социjална давања jер се дешава да половина неког града прима социjално давање. Како, ако су у питању млади и здрави људи. Донекле разумиjемо, али с друге стране не разумиjемо. Алтернатива Црна Гора jе организивала много социjалних протеста и тих младих људи ниjе било тамо. Напротив, мислимо да се свако социjално давање мора изнова преиспитати. Социjална давања мораjу да буду на нивоу просjечне пензиjе, негдjе око 250 еура. Боље jе да толико прима jедна породица коjа jе стварно у стању социjалне потребе, него да се купуjу гласови у пет породица по 50 еура социjалних давања. Ако се стварно некоме помаже, онда му треба помоћи исправе. Такође, социjална давања треба ограничити – наводи Пејак.Има простора за унапређење
Директор Института за социјалну и образовну политику Митар Радоњић каже да је веома потребно повећати издваjања за права из области социjалне и дjечjе заштите, а што су надлежни у Министарству финансиjа и социjалног старања препознали.
– Чињеница jе да су одређена предвиђена давања смањења, што jе и било за очекивње с обзиром на то да су постоjале одређене одлуке о материjалним давањима коjе jе претходна власт спроводила, а коjе нису биле у складу са обjективним потребама становништва тако да смањење у одређеним сегментима видим као одговоран приступ обjективним потребама социjалне и дjечjе заштите. Свакако, постоjи простор за додатно унапређење, али вjеруjем да су предвиђена издваjања солидна полазна тачка за даљи развитак области – сматра Радоњић.
Директор „Банке хране“ Марина Медојевић замјера што је од 248 милиона еура капиталног буџета само 1,15 милиона за област социјалне заштите.
– Премиjер Здравко Кривокапић и министар социjалног старања Милојко Спајић обећали су нам годину социjалне правде. Како jе то могуће извести, с мање од пола процента издваjања из капиталног буџета, за оно што треба бити приоритет државе, а то су људи у стању нужде. Посебно у условима корона кризе, наjмање се издваjа за њихове потребе. Средства у много већем износу су могла бити, по приоритетноj основи издвоjена за изградњу социjалних станова, jер грађани наjтеже могу покрити трошкове станарине, а риjетко да било коjа држава социjалне правде допушта да грађани буду незбринути. Приоритет jе и изградња склоништа за бескућнике и обjеката за прихват, сепарациjу и подjелу вишкова хране. Огроман jе потенциjал хране коjа се баца, а коjа може бити искоришћена за исхрану људи. Ту је и изградња обjекта у коjем би биле социjалне продавнице како би људи могли по бенифицираним условима добити основне животне намирнице и хигиjенска средства. Људи, а посебно дjеца, коjа живе у немаштини и њихове потребе, мораjу бити приоритет државе сад, одмах и овдjе, а са мање од пола процента издваjања из капиталног буџета то не могу бити, никако – поручује Медојевић.
DAN