Вујовић: Црна Гора од Хрватске да учи о кохабитацији


Први мјесец кохабитације између нове власти у Црној Гори и њеног дугогодишњег лидера, предсједника Мила Ђукановића, протекао је у Ђукановићевој блокади више одлука. Прво је одбио да потпише сет закона које је крајем прошле године усвојила нова већина у Скупштини, потом и опозив седам амбасадора које је поставила његова, а чију смјену је тражила нова власт и на крају није потписао ни смјену начелника Генералштаба Војске Црне Горе.

Због тога је 15. јануара одржан и састанак лидера нове власти, премијера Здравка Кривокапића, предсједника Скупштине Алексе Бечића и потпредсједника Владе Дритана Абазовића са Ђукановићем, на којем су се сагласили да би кохабитација морала да профункционише. Како ће то изгледати, показаће већ наредни дани.

Учење кохабитације

Политички аналитичар Златко Вујовић за ДW каже да је однос између владе и Ђукановића постао веома напет, иако влада и предсједник Црне Горе имају мали број ситуација у којима дијеле извршну власт.

“Црногорски предсједник спада у групу ’слабих предсједника’ по обиму овлашћења којима располаже. Али огроман легитимитет даје му чињеница да је директно изабран, као то да је ријеч о једином представнику грађана за кога се они непосредно опредјељују“, каже Вујовић.

Он сматра да су тензије највећим дијелом узроковане непознавањем уставних надлежности предсједника, односно тезом да је свака његова надлежност протоколарна, што не одговара уставним рјешењима.

“Кохабитација је новина за Црну Гору. Политички актери се уче новим односима, па је очекивано да се праве грешке. Довољно је да уче из хрватског искуства гдје има много несагласја, али се предсједник Републике и Хрватске на крају договарају око подијељених надлежности. Након почетних турбуленција, очекујем исто и у случају Црне Горе“, каже Вујовић.

Да ли ће Ђукановић бити принципијелан или кооперативан?

Ђукановић је вратио законе које је скупштина Црне Горе усвојила 29. децембра. Међу њима су и измјене Закона о слободи вјероисповести против којих се оштро побунила опозиција, тврдећи да се црногорске цркве и манастири поклањају Србији. Нова власт је, у ствари, избрисала оно због чега се Српска православна црква у Црној Гори прошле године дигла и повела масовне литије које су на крају, чини се, пресудно и допринијеле паду ДПС-а.

Демократска партија социјалиста такође тврди да су те измјене нелегалне, јер су усвојене без кворума, пошто је једна посланица власти гласала онлајн, а мора је да буде физички присутна.

Нова власт одговара да је током епидемије претходни парламент усвојио низ одлука на сличан начин, са посланицима који су били на другим мјестима, а не у пленарној сали Скупштине. Они најављују да ће опет усвојити измјене 20. јануара, а Ђукановић, по Уставу, мора да их потпише, јер ако то не уради, ризикује да нова власт покрене његову смјену.

“Јасно је да владајућа већина има задатак да поново изгласа законе по сваку цијену, а Ђукановић може да понови свој став да су ти закони усвојени без кворума. Друга опција јесте да их потпише, али да се онда покрене поступак оцјене уставности спорних измјена пред Уставним судом. У првом случају се принципијелно држи првог образложења, уз продубљивање уставне кризе и ризикује евентуално разрјешење. У другом случају се повлачи, поставља као кооперативан, али шаље поруку да је његова позиција слаба“, каже Вујовић.

Ђукановић би био смијењен ако Уставни суд утврди да је непотписивањем закона прекршио Устав. Иако је на састанку о кохабитацији, према незваничним информацијама, најавио да ће други пут потписати законе, могао би и да ризикује, јер му на руку иде стање у Уставном суду гдје двоје судија убрзо иде у пензију, па остаје само пет, а за евентуално разрјешење Ђукановића требало би да гласа чак четворо.

„Стиче се утисак да је позиција Ђукановића прилично јака, како због процедуралних пропуста Скупштине, тако и због чињенице да ће Уставни суд радити у окрњеном саставу“, сматра Вујовић.

Конфликт и око амбасадора

Нова Влада је одмах кренула и у смјену појединих амбасадора које је поставила Ђукановићева власт, од којих су неки били са њим на оптужници за шверц цигарета у Италији, али су касније ослобођени, док су му други прискакали у помоћ кад су га напуштали коалициони партнери у Скупштини. И ту је влада, односно нови шеф дипломатије Ђорђе Радуловић, ударио у Ђукановићев зид. Дипломатија, по црногорском Уставу, и јесте једна од ријетких области гдје предсједник може да парира Влади.

“Када је ријеч о избору и разрешењу амбасадора ријеч је о овлашћењу предсједника Црне Горе. Он то ради на предлог владе и не може без ње, али ни влада без њега. У таквој ситуацији потребне су консултације на бази чега би се дошло до адекватних одлука. Влада се нашла под снажним притиском клијентелистичког карактера. Дио нове политичке владајуће елите жели амбасадорске позиције. Под тим притиском влада је покушала да ’на блеф’ примора Ђукановића да беспоговорно испуњава њихове жеље. Није прошло и сада ће морати да сви заједно сједну и усагласе се око рјешења“, вјерује Вујовић.

Кривокапић као премијер и Бечић као предсједник парламента у међувремену су затражили и смјену начелника Генералштаба Војске Црне Горе. Они са Ђукановићем чине Савјет за одбрану и безбједност који о томе одлучује. Ђукановић је и то, за сада, одбио.

“То трочлано тијело одлучује једногласно, а његовим радом предсједава предсједник Црне Горе. Биће потребно да се сва три члана усагласе. Сваки треба да одговорно приступи раду тог тијела, те да избјегавају популистичке испаде“, поручује Вујовић.

Дио јавности Ђукановићеве потезе у кохабитацији види као његово позиционирање пред ванредни Конгрес ДПС-а 24. јануара. Вујовић, ипак, мисли да је Ђукановић и даље неспорни лидер партије, и да му ти потези нису потребни да би задржао то мјесто, иако се и даље не зна да ли ту остаје или се повлачи. Вујовић разрјешење читаве ситуације види овако:

“Владајућа коалиција има неспорну већину у црногорском парламенту. Криза је изазвана због процедуралних разлога. Наједноставнији и најелегантнији начин био би да власт призна грешку, врати ствари на прије спорне сједнице Скупштине и преузме контролу над процесом. Овако, ако предсједник не потпише законе након поновног изгласавања, Црна Гора ризикује да се нађе у још дубљој кризи. Тада ће бити много теже доћи до компромиса. У том случају биће потребна и медијација Сједињених Америчких Држава и Европске уније, а онда ће већи притисак бити на владајућој већини“, закључује Вујовић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest