Вуковићевој није било мрско да докторске студије похађа у Београду, а доктор наука на УЦГ је проблем јер је свештеник СПЦ

Дотична персона није достојна да својим устима изговара и тиме прља име о. Николе Маројевића – зато нек умукне

За члана Управног одбора Универзитета Црне Горе (УЦГ) именован је један частан и образован свештеник, др. Никола Маројевић. Био је то повод да се јави посланица ДПС-а Александра Вуковић. У србождерском бунилу ускликнула је да би сада Универзитет Црне Горе требало звати Универзитет Цркве Србије (УЦС).

Коментаришимо редом.

Ето примјера врлих нам „еуропејских демократа“: неко не би смио да буде члан Управног одбора Универзитета само зато јер је свештеник? Ма, додуше… Можда би и могао – ако не би био српско-православни… У том случају би чак и свештеници могли да имају грађанска права, као и сви други грађани.

За разлику од Александре Вуковић, којој на докторским студијама (у мрском јој Београду!) тече ваљда већ десета година, др. Никола Маројевић је докторирао пуно брже. Је ли у томе можда проблем?

Ипак, госпођа Александра Вуковић би требало да уђе у Енциклопедију свјетске науке, као велики феномен.

Студирала је и завршила студиј једног језика и књижевности (српског), а била коауторка читанке другог језика („црногорског“), којег није студирала ни један једини дан! Какав ли је то бриљантан ум! Подвиг незабиљежен у досадашњој историји свијета! Спрдачина или случај за психијатрију??

Ни на магистарском студију А. Вуковић није могла да се одлијепи од мрских јој Срба, па је за своју тему изабрала Иву Андрића. Сада ће вјероватно рећи: „Хтјела сам да боље проучим непријатеље!“.

Као што смо навели, Србија је као магнет привукла Александру Вуковић и на докторске студије – ваљда да би боље упознала њен главни град. А могла је бар нешто да ту научи… У тој Србији је могуће да један муфтија (пок. Муамер Зукорлић) буде нешто више од члана Управног одбора универзитета – да постане председник Одбора за просвету и науку државног парламента. Толико о Србима и Србији.

И ових неколико редака је превише да се њом бавимо. Дотична персона није достојна да својим устима изговара и тиме прља име о. Николе Маројевића – зато нек умукне.

Ин4с

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest