„Полазећи од тезе да је напад најбоља одбрана, револтирани активностима које компанију треба да врате на пут рационалног и одрживог пословања, елементи који су довели компанију у садашње стање покренули су поступак прикупљања потписа против извршног директора, којег правилно идентификују као озбиљну препреку наставку функционисања опробаних корупционашких шема и пропагирању нерада као одрживог радног модела.“
Мирослав Вуковић, извршни директор “13. Јул – Плантаже” а.д. Подгорица, реаговао је на чланак „Радници траже смјену директора Плантажа“ објављен у Вијестима 23. априла 2021. године.
Његово реаговање преносимо интегрално.
„Дана 23.04.2021. године Одбору директора је достављена иницијатива дијела запослених у компанији којом се тражи смјена извршног директора.
Разлози који су наведени у иницијативи објелодањени су црногорској јавности путем чланка који су објавиле Вијести, па их утолико није цјелисходно понављати.
Полазећи од законских и статутарних одговорности извршног директора компаније, којег статут друштва препознаје као лице које је одговорно и дужно да – између осталог – представља компанију у медијима, садашњи извршни директор је дужан да се осврне на предметну иницијативу, а све из разлога правилног и потпуног информисања акционара компаније, њених запослених и црногорске јавности.
Потребно је разумјети зашто је иницијатива уопште поднијета, ко су њени стварни подносиоци и зашто се иницијатива управо сада подноси.
Садашњи извршни директор преузео је управљање крајем октобра 2020. године, дакле два мјесеца прије истека пословне године. Закључно са даном овог обраћања, функцију извршног директора обавља неких шест мјесеци.
У моменту преузимања дужности, компанија је била неликвидна, платни рачуни су били блокирани, кредитори и повјериоци су пријетили покретањем стечајног поступка, исплата зараде је каснила два мјесеца, запослени су пријетили покретањем штрајка, свакодневно су пристизале блокаде на рачуне компаније, није постојала било каква комуникација са државним органима и другим власницима компаније, није постојао било какав смислен оперативни план рада у 2021. години, полиција је изузимала документацију по различитим основима и тако даље и томе слично.
Одмах по преузимању дужности, садашњи извршни директор је послао писмо ресорном Министру пољопривреде, водопривреде и шумарства и затразио да Влада Црне Горе именује повјереника који ће своје радно вријеме проводити у компанији, са задатком да већински власник компаније (држава и њени фондови) буду благовремено и истинито обавјештавани о стању у компанији. Влада Црне Горе је убрзо изашла у сусрет захтјеву и упутила свог повјереника, који и данас ради у управној згради компаније, што је прво такво искуство од оснивања компаније. Од државе је тражена интервентна помоћ, након чега је добијено увјеравање да држава ради на томе да се компанији благовремено помогне.
Током првих пар седмица рада, извршни директор је мобилисао руководиоце сектора у компанији, са задатком да се направи детаљна анализа затеченог финансијског положаја компаније. Након неколико седмица даноноћног рада, уз велику помоћ међународних консултаната, извршни директор је половином јануара понудио одбору директора на усвајање пословни план компаније за период од три године (документ је усвојен гласовима седам од девет чланова одбора дирекора).
У међувремну, обављени су разговори са свим добављачима компаније (на данашњи дан дугује им се око 5,6 милиона евра) и добијена увјеравања да до блокаде платних рачуна неће доћи, односно да ће добављачи пружити подршку новој управи. Обавезе према добављачима су реструктуриране, након чега су партнери наставили сарадњу са компанијом, без изузетка, што је имало за посљедицу да производни процес никада није прекинут. Захваљујући подршци добављача, компанија је све планиране прољећне радове на имањима успјешно окончала, чиме су се стекли услови да се заједно надамо успјешној берби.
Током разговора са финансијским организацијама, којима се на данашњи дан дугује 23,6 милиона евра обезбијеђено је продужење мораторијума на плаћање обавеза и избјегнуто покретање извршних поступака против компаније. Нема потребе објашњавати да без подршке кредитора (који своја потраживања обезбјеђују квалитетним хипотекама) компаније данас не би било.
Полазећи од потребе да се будуће пословање пројектује на бази тачних и провјерених података, у сарадњи са међународној компанијом КПМГ извршена је контрола материјално значајних рачуноводствених позиција и измијењене одговарајуће рачуноводствене политике (у овом послу помоћ је пружио и Институт рачуновођа и ревизора Црне Горе). Због потребе да се рачуноводствени подаци објективизирају, КМПГ је сачинила детаљну анализу стања у информационом систему компаније, које је описано као забрињвајуће (од 2005. године у нефункционални ИТ систем уложено је око 1,5 милиона евра), усљед чега се приступило одређеним унапређењима овог система, односно поправкама која је било могуће извести у оквиру готово непостојећег буџета опредијељеног за ове сврхе.
Током преговора са Пореском управом Црне Горе, идентификован је проблем нагомиланог пореског дуга, која на данашњи дан износи око 5,2 милиона евра. У разговорима у Министарству финансија постигнуто је разумијевање да се питање пореског дуга рјешаваја његовом конверзијом у акацијски капитал, до чега треба да дође након што држава Црна Гора донесе одговарајуће одлуке. На овај начин ће ризик принудне наплате пореског дуга отклонити, чиме ће се укупне финансијске перформансе компаније значајно побољшати.
Полазећи од чињенице да од давне хиперинфлационе 1992. године није вршена процјена вриједности имовине компаније, током фебруара 2021. године покренут је поступак процјене имовине уз помоћ компаније Ернст & Јанг. Овај поступак треба да до редовне скупштине акционара (јун текуће године) резултира суштинском измјеном финансијских извјештаја компаније, у којима ће први пут бити исказано неких 900 хектара земљишта, које су посљедњих десетак година егзистирали изван биланса стања. Задатак одбора директора ће бити да препозна пословну намјену овог земљишта, које је деценијама ван пословне функције.
Значај пројекта репроцјене имовине је неспорно стратешки. Након што одбор директора усвоји елаборат о репроцјени имовине, након сто се билансна актива значајно (вишеструко) повећа, након што акционари коначно стекну праву слику о вриједностима са којима располажу, искључиће се ризици да се у перспективи појави “стратешки купац” вољан да купи цијеле Плантаже за „један еуро“. Полазећи од чињенице да се данашња просјечна цијена једног метра квадратног земљишта у пословним књигама компаније води по цијени од око пола евра, постаје јасно да ће репроцјена помрсити рачуне адресама које одавно својатају земљиште компаније и посљедично прижељкују њен стечај.
Захваљујући поступку у којем су учествовали међународни консултанти, акционари компаније ће ускоро бити у прилици да први пут разматрају налазе екстерне ревизије који не садрже материјално значајне критике упућене тачности финансијских извјештаја компаније. У честој комуникацији са екстерним ревизорима, отклоњене су све неправилности, односно грешке су исправљене према препорукама стручњака. Такође, компанија је поступила по инструкцијама Државне ревизорске институције, отклонила регулаторске пропусте који су се годинама понављали и спремно очекује наредну контролу.
Када је у питању продаја наших производа, потребно је истаћи да је приход који је остварен током првих четири мјесеца ове године значајно изнад прихода који је био пројектован пословним планом. У том смислу, купци и дистрибутери компаније су у директним разговорима додатно мотивисани да повуку и плате додатне количине робе, што су они и урадили.
Запосленима у компанији обезбијеђен је задовољавајући ниво социјалне сигурности током трајања епидемије заразне болести Ц-19, што је резултирало исплатама зараде за јануар и фебруар 2021. године (у овом тренутку компанија дугује запосленима зараду за мјесец март). Просјечна зарада у компанији је за око 50 евра већа од црногорског просјека.
Препознајући актуелни колективни уговор из фебруара 2017. године као “камен око врата” компаније, садашњи извршни директор је покренуо поступак за поништење тог уговора пред Уставним и Привредним судом Црне Горе. Зашто су ови поступци покренути? У моменту закључења колективног уговора, тадашњи одбор директора незаконито је располагао у корист синдиката имовином компаније (новцем акционара) чија је вриједност износила 15-20 милиона евра. Надаље, усљед израженог рођачког и партијског запошљавања (читај: запошљавања кадрова политички лојалних ДПС-у), број запослених у компанији данас значајно превазилази реалне потребе компаније за радном снагом. Од садашњих 650 запослених, реално је прекобројно више од 100 лица. При томе, колективни уговор гарантује запосленима право на отпремнину у висини од 24 зараде, увећане за 800 евра по свакој започетој години радног стажа. Дакле, да би се број запослених у компанији свео у прихватљиве оквире (тзв. технолошки вишак), односно до нивоа који гарантује финансијску одрживост пословања компаније, потребно би било исплатити додатне милионе евра лицима која су запослена без рационалних пословних потреба (јасно је да компанија нема тај новац). Да ли је предузимање радњи усмјерених према поништењу колективног уговора изазвало револт одређених кругова? Јасно је да сви они, који процјењују да се налазе међу прекобројним лицима, неће мирно посматрати активности које имају за циљ да им се послодавац захвали на њиховом досадашњем “раду и доприносу”.
Полазећи од тезе да је напад најбоља одбрана, револтирани активностима које компанију треба да врате на пут рационалног и одрживог пословања, елементи који су довели компанију у садашње стање покренули су поступак прикупљања потписа против извршног директора, којег правилно идентификују као озбиљну препреку наставку функционисања опробаних корупционашких шема и пропагирању нерада као одрживог радног модела.
Већ је из претходно изложеног јасно да се садашњи извршни директор замјерио многима за кратко вријеме, да је онемогићио одређене корупционашке дилове, да је спријечио започети јуриш на имовину компаније (за жаљење је да су међу јуришницима били само запослени и Општина Тузи), да је омогућио да се сачува имовина акционара и посљедично створио претпоставке за увећање њене вриједности. Од дана именовања на функцију, извршни директор је обезбиједио наставак пословања у ситуацији у којој компанија није примили ни један еуро екстерне помоћи.
Током посљедњих годину дана, запослени су путем блокада рачуна наплатили преко 2,5 милиона евра, на име судских пресуда и трошкова, на име вођења парница против фирме из различитих основа. Што су били правни основи за вођење ових парница? Током 2012.-2013. године, Влада Црне Горе је наложила компанији да смањи астрономске зараде на примјерен ниво, што је компанија урадила али на начин да са запосленима намјерно није закључила анексе уговора о раду, усљед чега су запослени стекли право да због овог пропуста туже компанију и потом принудним путем наплате милионе евра акционарског новца.
Паралелно са овим парницама, компанија је незаконито одобрила мораторијум на стамбене кредите (који су правно проблематично одобравани), све са циљем да релаксира запослене којима је претходно смањена зарада усљед спровођења налога Владе. Иначе, стамбени кредити су одобравани по стопи од 2% годишње, при чему су запослени враћали само 50% одобрених стедстава. Када је преузео дужност извршног директора, садашњи извршни директор је поништио незакониту одлуку о мораторијуму и вратио у отплату око 2 милиона евра стамбених кредита, са циљем да се у биланс врати новац који припада акционарима. Да ли је ово изазвало револт одређених кругова? Нека читаоци просуде сами!
Зато не треба да чуди да је поред оволиког броја парница запослених против компаније, након оволике отимачине која је имала форму извршних судских пресуда, компанија завршила пословну 2020. годину са двоцифреним губитком у милионима евра.
Је ли то кривица садашњег извршног директора? Је ли толики губитак настао за два мјесеца његовог рада током 2020. године? Је ли садашњи извршни директор акумулирао дуг према добављачима, кредиторима, Пореској управи? Одговор на ова питања јасни су свима, посебно организаторима потписивања петиције.
Осамдесетак службених возила користили су запослени у компанији, у службене и приватне сврхе. Садашњи директор је наложио да се ова возила паркирају, односно да се рестриктивно користе у пословне сврхе. Да ли је требало наставити да се новцем акционара финансирају бахатост и хирови? Да ли је ово изазвало револт одређених кругова? Свакако да јесте.
Да ли је садашњи извршни директор имао разумијевање и подршку за претходне одлуке садашње предсједнице синдикалне организације г. Анке Кнежевић? Наравно да није. Зашто би и имао? Особа коју је на ту позицију поставила ранија управа, остала је лојална својим политичким налогодавцима, који су је богато наградили за лојалност и фингирање “независног” синдиката. Након што полиција заврши свој рад у компанији, биће црногорској јавности јасније како је функционисала спрега тзв. синдиката и неких ранијих сазива одбора директора. Из „љубави“ синдиката и одбора директора „родило“ се пустошење акционарских фондова, са присутном намјером да се такав процес настави.
Садашњи извршни директор вјерује да је домаћа јавност имала прилику да се исцрпно информише о стању у највећој црногорској пољопривредној компанији, односно о узроцима садашњих проблема (несумљиво, јавност је могла препознати политичке и пословне интересе који су довели до оваквог стања). Ко је пратио дешавања у Плантажама, могао је препознати модел урушавања који је био својствен великом броју некад успјешних црногорских субјеката. Партијско запошљавање, бахатост у управљању акционарасим средствима, неодговорност, похлепа на свим нивоима, сраслост управљачких и назови синдикалних структура (оличених у јединственом политичком опортунизму), “тиха” приватизација изнутра (која је извјесно осујећена претходно описаним активностима садашњег извршног директора) итд.
Метод спаљене земље, који се намеће као логична посљедица недавне транзиције власти, мораће заобићи Плантаже, макар док је садашњи извршни директор на тој функцији. Садашњи извршни директор вјерује у компанију, у њену способност да се избори са наслијеђеним проблемима и да се убрзо крене напријед, у развој и раст који дугује акционарима. Са своје стране, запослени у компанији треба да се окрену савјесном и одговорном раду (што сачињавање петиција током радног времена свакако није), да се фокусирају (свако из свог угла) на давање личног доприноса опстанку фирме која их је отхранила, школовала и скућила, и да у том процесу респектују чињеницу да су имали и још увијек имају привилегију да раде у Плантажама.
Посао садашњег извршног директора није и неће бити да било коме подилази, били то да су запослени, бивше или садашње политчке структуре, бивши или садашњи политички моћници. Одсуство неподилажења запосленима и њиховом псеудо-синдикалним представницима јавности је лажно представљено као “тихи мобинг” директора над запосленима. У том смислу, запослени треба добро да размисле за чији рачун прикупљају потписе за смјену управе, односно да ли то управо раде по налогу и за интерес оних који су дуго и напорно радили да до стечаја дође. Ако се рационализује садашње стање у компанији, стечај једино могу изазвати њени запослени! Бренд Плантажа је довољно угрожен свим промашајима из прошлости, питање је да ли може издржати авантуру у коју поново срљају корумпирани синдикалисти. Ко ће у случају стечаја бити добитници, ко ће бити губитници? Да ли је интерес запослених да се придруже армији обесправљених, који ће узалудно обилазити прагове државних институција и молити за помоћ?
Наратив о „тихом мобингу“ извршног директора не може бити тачан из истог разлога из којег лаж никада неће постати истина, нерадник неће постати радник, а сакривени заговорници стечаја неће постати будући власници имовине компаније.
Садашњи извршни директор ће наставити да буде добар домаћин, да води рачуна о имовини акционара, да их истинито и тачно извјештава о догађајима који су од значаја за рад фирме и да им полаже рачуне за свој рад.
Извршни директор ће доставити на разматрање одбору директора информацију о свим исплатама запосленима у компанији, по различитим основима, за посљедњих десет година, са јасном назнаком породичних и рођачких односа између запослених. Слични подаци су објелодањени по питању исплата члановима бивших сазива одбора директора и менаџмента. Одбор директора ће моћи да стекне увид ко је, када, по ком основу и колико добио од Плантажа. Ако се зна да је половина годишњег прихода компаније, који је просјечно износио око 30 милиона евра, трошена на зараде и друге исплате запосленима, постаје јасно да је највећи дио готовине коју је компанија генерисала пословањем завршавао у џеповима запослених, односно да су добављачи, кредитори и држава (Пореска управа) финансирали расподјелу дохотка којег није било. Данас, кад штедња у компанији постаје неминовност, када свима постаје јасно да неће бити повратка на старо, оваква промјена у политици дистрибуције дохотка јасно изазива револт интересно-рођачко-партијских кругова, који су деценијама трошили туђе и уживали у незарађеном.
Овом приликом желим да се захвалим бројним запосленима у компанији, који су током протекле седмице дали подршку напорима садашње управе и оградили се од потписивања иницијативе. Извињавам се запосленима којима сам отворено замјерио што су потписници петиције, а који су ме увјерили да их је неко други потписао, односно да су мислили да је тема петиције другачија од оног што им је презентовано. Разумијем запослене који су ми објаснили да су свој потпис нерадо ставили усљед притисака којима су изложени од стране колега, чланова породице и партијских активиста.
Џорџ Орвел је слободу описао као право лица да каже оно што други не желе да чују. Садашњи извршни директор је искористио то право, које је уједно његова законска обавеза према акционарима. Организаторима потписивања петиције поручује: прије него што створите нове проблеме компанији, прије него што отворите још која врата иза којих не знате што вас очекује, сугеришем вам да обавите додатне консултације са вашим налогодавцима. Можда ће њихово јутро бити паметније од ваше вечери.
IN4S