Планина Комови је једна од три најимпозантнија планинска масива Црне Горе и Динарског планинског система. Комови се простиру у југоисточној Црној Гори уз границу са Албанијом између најудаљенијег узводног дијела слива тока ријека Лима на истоку и Таре на западу, до Дрчке ријеке на сјеверу и горостасних вијенаца Проклетија на југу. Оковани снијегом до најтоплијих љетњих мјесеци, Комови свакога опчињавају својим разноврсним природним љепотама, богатством флоре и фауне као и гостопримством људи који ту живе.
Чине их три висока, моћна врха која граде цјелину Комова:
- Кучки Ком (2 487 м);
- Лјеворечки (2 469 м) или Краљски Ком;
- Васојевићки (2 460 м), Источни, Божићки, Коњушки или Злоречки Ком.
Међукомље се спушта на високе сточарске платое Штавну, Рогам, Лјубан и Царине. Простор око Комова са сјеверне стране насељавају Васојевићи, а са јужне Кучи, традиционална црногорска племена. Иако лоцирани на малом простору и заправо припадници истог народа, између њих постоји вишедеценијско ривалство.
База за обилазак Комова је Штавна. Прва опција су еко-катуни, дрвене кућице са 1-5 кревета, у потпуности прилагођене потребама планинара.
Друга опција је смештај код “легендарног” Микше Ћулафића, чувара Комова у љетњем и у зимском периоду. Искористили смо прилику да попричамо са њим о већ поменутим племенима, као и о планинском туризму.
Непосредно и присно, онако како то чине људи из ових крајева Микша нам прича како је радио у једној од државних институција до 2006. године када је остао без посла. Тада је донио одлуку да се врати својим крајевима и мјесту гдје је провео читаво своје дјетинство.
“Уназад 10 зима проводим на Штавној, од 365 дана у години ја сам овдје 340. Туриста има много, долазе из свих држава, највише из Русије, Украјине, Бјелорусије, Француске и Нјемачке. Нешто што ме много радује јесте чињеница да из године у годину их има све више, то значи да су Комови постали интеренсантнији и привлачнији за туристе“, истиче Микша.
Почео је са трафиком, коју је поставио на свом имању, а онда неуморним радом отвара мањи кафе бар у који се већина туриста радо враћа. Када је осјетио да расте интересовање за планински туризам и сами Комови бивају све више посјећени одлучио је да се посвети угоститељству.
Бизнис је започео од нуле, искључиво својим радом и трудом, успио је да изгради неколико викендица са капацитетом од 30 лежајева, мањи ресторан и два помоћна објекта. Једину помоћ добијао је мајке која је ту већ годинама уназад и сестре у периоду групних посјета.
Питали смо га шта то има на менију у његовом ресторану.
-‘‘Искључиво домаћа храна, ракија коју сам правим. Специјалитет је црногорски качамак као и свуда на сјеверу Црне Горе, домаћи сокови, пите итд“, прича Микша.
Интересовало нас је да ли у понуди има чувени “јардум“, један од специјалитета планинских крајева Црне Горе.
Поносан на то што је понуда разноврсна и што туристима на прави начин представља благодети овог краја Микша објашњава како се добија јардум и са осмјехом нас нуди.
„Јардум се добија специјалним поступком прераде овчијег млијека, али само у љетњем периоду од Петровдана до Илиндана, јер је тада трава најхранљивија и најбогатија, а овце дају најквалитетније млијеко, наравно да га сад имамо “, каже Микша.
Зиме на Комовима нису ни мало лаке, интересовало нас је да ли и тада има туриста и како он све то издржава.
–“Зими такође има доста туриста, сваке године све више. Комови су јако приступачна планина, служе планинарима управо као припрема за веће свјетске врхове као што су Монт Еверест, Монблан, Елбрус итд. Ако не могу да се попну на Комове, тачније да прођу тај први степен планинарства, први тест, онда нема шта да траже на некој већој планини. Ја водим туристе на Комове, врло добро познајем овај крај тако да им ја будем као неки водич до врха. Ова зима сада што је била пала ми је најтеже од када сам ту. Тешка је такође била и 2012. године када је био највећи снијег, али тада се брзо отопио, док са овом прошлом није био случај. Снијег је прелазио 3.5 метра, у једном тренутнку моторне санке нису могле да ми помогну. Овакав живот је јако тежак и ријетко ко може да га издржи“, истиче он.
Моторне санке је купио прије пар година, док их није имао ишао је пјешке до Андријевице, то је дугих 9 километара у једном правцу, два пута дневно, само за потребе туриста.
ИСТОРИЈА ОВОГ МЈЕСТА И ЊЕНИХ ПЛЕМЕНА
Вишедеценијска нетрепељивост два племена “Васојевића“ и “Куча“ обогатила је Комове феноменалним причама. Комови гравитирају “Лијевој Ријеци“, јер је то мјесто како он каже колијевка Васојевића и Српства. Микша је један од потомака Васојевића и питали смо га да нам укратко исприча због чега се створило то ривалство између истог народа.
“Поријекло Васојевића је управо из овог краја, нажалост смо се одселили и свуда у свијету можете наићи на неког “Васојевића“. Биле су овдје жестоке борбе око Комова између ова два позната племена. Никад се нисмо слагали, они су често упадали на нашу територију и отимали стоку, тако барем причају наши преци“, додаје Микша.
Нажалост природа је овдје доста девастирана сјечом шуме. Власти обећавају да ће се тај проблем ријешити ускоро, а на људима који живе у овом мјесту остаје само да се надају.
Код ових људи постоји обичајно право да нико ко није поријеклом из овог мјеста не може купити земљиште, као ни градити било шта на Комовима. Упитали смо га да нам објасни ово правило и када је оно ступило на снагу.
“Комови су били приватна планина, овдје важи правило да свако село има свој катун, тако и моја мјесна заједница “Божићи“ газдује са овом планином. То је наше најстарије обичајно право које се преносило са кољена на кољено. И због тога, ко није пријеклом из овог краја нема право да узме или купи земљиште на Комовима и да направи било то да је викендица, етно село, ресторан итд… Уколико се деси таква ситуација људи из села се окупљају и супростављају се. 1962. године тадашње власти су све преузеле и преписале на државу. С обзиром на то да ми имамо све уредне папире и тапију сматрали смо да је правилно да се та имовина врати у наше власништво“, закључује Микша.
Фото: М.Г. 
Фото: М.Г. 
Фото: М.Г. 
Фото: М.Г. 
Фото: М.Г.
Забрањено је копирање, репродуковање, преузимање, преношење, објављивање и дистрибуирање било ког дијела или цијелог текста у било које сврхе без претходног изричитог писменог одобрења портала ПОГЛЕД.
Аутор: М.Г.