САД су се загријале за 1,4 степени Целзијуса откако је Дан планете Земље први пут обиљежен 22. априла 1970. године. Неки региони, попут југозапада САД- а, загрејали су се више од других, према новој анализи “Climate Central”.
У посљедње 52 године, глобалне концентрације угљен-диоксида порасле су за 30 одсто, довољно да загрију планету у просјеку за један степен. Париски споразум има за циљ да задржи загријавање на 1, 5 степени, али је пораст температуре у Америци скоро достигао овај максимум, а на неким мјестима га је и значајно премашио.
Температуре су порасле за 1, 9 степени у Новом Мексику и Њу Џерсију и чак 2, 3 степена на Аљасци, држави која се најбрже загријава.
Сви осим два од 246 анализираних градова имали су пораст температуре од 1970. године, а 170 од тих градова се загријало један степен или више.
Градови који су се најбрже загријавали били су Ел Пасо, који је послије 50 година просјечно топлији за 2,8 степени, Лас Вегас који је топлији за 3,2 степена и Рино који је у односу на 1970. годину топлији за чак 4,2 степена.
Извор: ртцг