Разлог због чега Црна Гора, Босна и Херцеговина и наша јужна покрајина Косово и Метохија не желе да постану део пројекта „Отвореног Балкана “, потписаног између Србије, Албаније и Северне Македоније, јесте политичка себичност тамошњих и лидера и отпор према Србији.Ово је мишљење професора др Стевице Деђанског, директора Центра за развој међународне сарадње, који је уверен да ниједан од ових држава и територија другог разлога за то просто – нема.
„Споразум између Србије, Албаније и Северне Македоније може да донесе само добро свима и ту пре свега мислим на грађане ових држава и економски развој. Добро је питање зашто у томе не учествују и остале земље из региона а једини одговор на њега је да очигледно у тим земљама још увек преовлађује унутарполитички интерес,“ каже Деђански.
Лични интереси испред државних
Он напомиње да ниједна од поменутих држава и територија нема развијену економију а акценат ставља на Црну Гору у којој је економска ситуација „озбиљно лоша“ и која је на почетку била заинтересована за ову иницијативу па су чак и њени представници учествовали на неким састанцима.„Нема оправданог и разумног разлога зашто Црна Гора није ушла у „Отворени Балкан“, примећује саговорник Спутњика.Професор Деђански каже и да Бошњаци у БиХ слично размишљају, јер по ономе што су до сада изјављивали, нико од њих не жели да, како они то виде, буду у некој иницијативи чији је мотор Србија.
„Дакле, политичари ових области и држава уопште не гледају интересе својих грађана и не размишљају о њиховом бољитку већ само да добију унутарстраначке поене код оног дела њихове популације која Србију види као непријатеља и даље. Лидери ове три области мисле само на своје себичне политичке личне циљеве уверени да ће тако успети да добију још коју годину живота у политичким водама. Други разлог ја не видим,“ напомиње Деђански.
Будућност увек победи прошлост
Оно што је добро, а што ће се, верује наш саговорник, неминовно десити јесте да ће политичари који су на власти 30 година као што су Мило Ђукановић или Бакир Изетбеговић сасвим сигурно у скоријој будућности добити замену.„Уверен сам да ће са њиховим одласком са политичке сцене – јер су они политичке снаге прошлости, доћи новије генерације политичара које ће схватити да упркос свим разликама и тој мржњи према свему што је српско, која је сада присутна у делу популације ових области а што подгревају њихови садашњи лидери, прихватити руку помирења коју Србија нуди. И која покушава да овај регион сви заједнички развијамо,“ каже Деђански.По његовом мишљењу, добро је што су то Албанија и Северна Македонија схватиле јер оне, какао каже, размишљају о будућности својих грађана.
План Балкан без граница, односно „Отворени Балкан“, који ће се, за сада, односити на Србију, Северну Македонију и Албанију, заживеће 2023. године, а 2022. ступиће на снагу и међусобно признавање квалификација и радних дозвола ове три државе као и слобода кретања људи и робе и слободан приступ тржишту рада, што би убрзало привредни раст региона.
СПУТЊИК