Срби у Црној Гори су вјековна чињеница. Они су то и данас. Они ће то бити и у будућности. То је тако и то се не може избрисати. Историја Црне Горе је испуњена српством и то је, до те мјере, непорецив факт да га је можда сувишно и претјерано експлицирати.
Ту је и друга премиса: од пописа 1909. године, гдје се више од 90% грађана изјаснило да су Срби, али и времена када се Црна Гора карактерисала као „пијемонт српства”, „друга српска круна”, „(…) она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове” (у питању су познати и директни цитати), а на шта су указивали и Бранко Радичевић, Стефан Митров Љубића, Алекса Шантић, Симо Матавуљ, Јован Цвијић и многи други угледни интелектуалци, дошли смо до 28,73% Срба у Црној Гори и изјава попут:
„Свети Сава је послужио Хитлеру када је градио концепт национал-социјализма”, „Познати су српски злочини над црногорским женама и дјецом”, „Немање, Мурати и Наполеони су освајали Црну Гору” и сл. (поново су у питању доступни и директни цитати).
Било како било, у црногорском политичком и друштвеном животу је све могуће, историја, језик и национални симболи су се мијењали простом парламентарном већином, овакав вид дискурса постао је сасвим легитиман и уобичајен. Од трећине цјелокупне популације (која броји највише говорника српског језика) се очекивало да индолентно ћути и слијеже раменима док полако нестаје. Из црногорске прошлости би се брижљивом селекцијом ампутирали сви српски садржаји, ћирилично писмо, Петровићи би постојали али само на полицама и сувенирима, а српски језик (вјековима једини званични језик у нашој земљи) био би сведен на језик мањина.
Данас, када је сигурно да се ништа од овог десити неће, изводе се напади на пројекте попут нашег. У том смислу смо оптужени за десни екстремизам (јер смо промовисали првог црногорског демократу – Пекића?), вјерски фундаментализам (зато што објављујемо ремек-дјела фрескописања из немањићких лаври и светиња?), шовинизам (јер су се ту нашле биране црногорске војводе и Срби – Марко Миљанов и Гавро Вуковић?) итд. И све ово од истих интересних и медијских групација које годинама пласирају говор мржње и афирмишу дискриминацију.
Те сходно томе није лоше разјаснити: наш пројекат нема тенденцију да врши агресивне утицаје на било који други национални корпус, ми нисмо екстремисти већ васпитана и образована црногорска омладина, у објавама нећемо помињати нити једну конфесију сем сопствене (премда ћемо се ставити на располагање и другим конфесијама уколико буду угрожене). Али исто тако имамо право да афирмишемо сопствену културу и историју, да чувамо наш језик, традицију и Цркву, и да се боримо да опстанемо – то смо дужни и прецима и потомцима.