Зашто жена остаје са насилником 2

Вријеме читања 3 минута

Пише: Марија Вешовић

Љиљана Раичевић истиче да су најчешћи разлози које су наводиле жене, жртве породичног насиља, Сигурна женска кућа је објављени на  страници, а ми преносимо уз одобрење:

„1. ЗБОГ ДЈЕЦЕ. Жене не одлазе од насилника јер се боје да при разводу неће добити дјецу. Насилници примјењују присилне тактике, чиме жену психофизички исцпрљују, говоре јој–ако оде,никада више неће видјети дјецу. У својој контроли над женом иду тако далеко да пријете да ће дјецу побити, што у жени изазива огроман страх и она остаје са насилником. Жене не познају правне прописе, па мисле да неће добити дјецу. Одвојеност од дјеце тежа им је од трпљења насиља. Поред тога, патријахална контрола жени налаже да није добро за дјецу ако расту без оба родитеља. Њу је страх да ће је дјеца кривити што их је одвојила од оца. Психолошка истраживања кажу да је за развој дјетета довољан један родитељ, који није насилан и који је одговоран према дјетету, а насилници нијесу одговорни према дјеци.

2. НЕОБАВИЈЕШТЕНОСТ О СВОЈИМ ПРАВИМА. Недовољна информисаност жена о њиховим правима често их задржава у браку. Многима мужеви говоре да немају никаква права, не само на дјецу, него и на стан, подјелу имовине, издржавање… и оне им вјерују. То незнање ствара јаки страх, који жену онемогућава да уради за себе оно што је најбоље– да напусти насилника.

3. ПРИМЈЕНА МЕХАНИЗАМА ПОТПУНЕ КОНТРОЛЕ И ИЗОЛАЦИЈЕ. Насилници примјењују над женом тоталну контролу, управљају њеним животом, почевши од тога да јој забрањују контакте са другим људима, покушавају је изоловати онемогућавајући јој кретање, чиме је искључују из свих животних токова. Контролу врше и у економском ресору,па ни својим новцем не могу самостално располагати. Социјално изолована, жена не види излаз из насиља, нема информација нити подршке од других.

4. ОБЕЋАЊЕ НАСИЛНИКА ДА ЋЕ СЕ ПРОМИЈЕНИТИ. Послије насилних инцидената мушкарци обећавају да ће се промијенити, моле за опроштај. То је фаза кад они манипулишу женом, шаљући јој цвијеће, радећи све што жена жели. И прије него што се жена понада да ће се он промијенити,насилник почини ново насиље, како би жену и даље држао под контролом.

5. ПОГРЕШНО ТРАЖЕЊЕ УЗРОКА НАСИЉА. Жене понекад необјективно виде ситуацију, налазе оправдање за насиље најчешће кривећи себе. Мисле да је насилник такав јер нпр. има проблема на послу,или су криви његови родитељи, пријатељи… дакле, криви су други а он је идеалан. А када се сјете „старих“ времена, лијепих тренутака, илузорно очекују да ће бити бољи. Упорно чекају неко боље сјутра. Понекад мисле да му треба помоћ психијатра, а он за то не жели ни да чује, и тако године пролазе, а он је све гори…

6. СТРАХ ОД ПРИЈЕТЊИ УБИСТВОМ. Пријетње да ће убити жену саставни су дио вербалног насилног понашања. Страх да ће бити убијена паралише жену и она више не смије ни споменути развод.

7.НАСИЛНИК ИЗАЗИВА КРИВИЦУ КАД ЖЕНА ЖЕЛИ ДА ОДЕ. Ако жена покуша да оде, да је не би изгубио, насилник је доводи у ситуацију да се осјећа кривом ако оде. Често пријети самоубиством, напуштањем посла.

8.ЖЕНЕ СЕ НАЛАЗЕ У СТАЊУ „ЗАМРЗНУТОГ СТРАХА“, БЕСПОМОЋНОСТИ. Жене које трпе малтретирања постају неспремне на пружање отпора и све погодније за даља злостављања. Умјесто супротстављања насилнику, она га покушава смирити, покушава да не покаже страх. То је стање „замрзнутог страха“, беспомоћности. Уплашена за свој живот све ће учинити како би преживјела удовољавајући насилнику све могуће хирове.

9.НЕЗАПОСЛЕНОСТ ЖЕНЕ-–МАТЕРИЈАЛНА СИГУРНОСТ. Ако жена није запослена, нема свог новца, финансијски је зависна од насилника. Не вјерујући у своје способности,а понекад и због објективних разлога,остаје са насилником. Ако никада није радила,тешко јој је први пут наћи посао. Ако ради, боји се да неће имати довољно новца за себе и дјецу, поготово ако нема адекватно ријешено стамбено питање.

10. ОСЈЕЋАЈ СРАМОТЕ ЗБОГ НЕУСПЈЕШНОСТИ БРАКА. Многим женама једини смисао живота био је да се удају, те сматрају да морају да трпе све што им се догађа и да је срамота признати да им је брак неуспјешан. Поред тога, социјализацијом су научене да је њихов задатак да брак учине успјешним, да га одрже, те оне крију насиље како би сачувале слику срећног брака„пред свијетом“. Насиље је за њих цијена за одржање брака, женска судбина.

Сутра следи наставак текста, пратите нас!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest