На списку „домољуба“ нашао се и син бившег премијера Душка Марковића. Наиме, Предраг Марковић још једном је показао „приврженост и љубав“ према Црној Гори и као прави патриота од фирме у стечају Монтенегро Ерлајнса, гдје је био у борду директора, потражује чак 75.000 евра
Годинама су “црногорски домољуби” и заклети заштитници интереса Црне Горе огрнути заставом, пустошили државу, прећуткивали криминал и корупцију. Њихова љубав према Црној Гори мјери се еврима или стамбеним квадратима на рачун државе.
Тако су јуче бивши директори, пилоти, летачко особље и други радници Монтенегроерлајнза (МА), који је од маја у стечају, пријавили су стечајној управи потраживања од 17,2 милиона евра за нето зараде, порезе, доприносе, дневнице и накнаде. Међу њима нашао се и пилот Никола Павлићевић који је пријавио 145,8 хиљада потраживања.
Подсјетимо, пилот Никола Павлићевић није хтио тек тако да се опрости од компаније у којој је стекао звање капетана, већ је дошао на идеју да авионом „нацрта“ срце изнад Црне Горе током лета од Подгорице ка Београду…
„Мислио сам синоћ да одустанем од лета. Примио сам позив од колегинице, која је била видно узрујана након вијести о гашењу, након чега ме је питала да са нама буде на лету како би још једном чула моторе авиона и из кабине видјела писту. Нисам могао да јој не удовољим“, казао је тада Павлићевић.
Оно што је „заборавио“ да напомене јесте чињеница да је тим авионом транспортована беба стара само 48 сати на операцију срца у Београду, те да је „цртање срца по плавом небу Црне Горе“ у овом случају било недопустиво.
Павлићевић је само један у низу „патриота“ који воли Црну Гору – до последњег евра.
На списку „домољуба“ нашао се и син бившег премијера Душка Марковића. Наиме, Предраг Марковић још једном је показао „приврженост и љубав“ према Црној Гори и као прави патриота од фирме у стечају Монтенегро Ерлајнса, гдје је био у борду директора, потражује чак 75.000 евра.
Тридесет година пустошења
Од најаве министра капиталних инвестиција, Младена Бојанића, да ће ова компанија бити угашена, са адреса ДПС-а и тридесетогодишњих ухљеба стално стижу „емотивне“ поруке о растанку са Монтенегро ерлајнсом.
Неки би казали да је то сасвим природно – тугују за националним брендом који је само у последњем маху коштао буџет државе 155 милиона а зарада, ако је и имало – пунила је џепове привилегованих.
Угашена је једна „болесна“ компанија која је на државним јаслима хранила само политички подобне, док су за протеклих 30 година десетине здравих државних предузећа угашена. За запослене у МА биће посла оснивањем нове компаније, али за запослене у давно угашених, распродатим и уништеним компанијама и њихове породице – посла нема.
Уништене компаније
Фабрика целулозе, фабрика коже “Полимка”, фабрика за производњу гума “Гуминиг”, фабрика обуће “Ленка”, војна фабрика “Прва петољетка”, Вунарски комбинат ВУНКО, Дувански комбинат, Горњи Ибар, Велимир Јакић, Титеx, Фабрика електрода Плужине, Фабрика “Вукман Крушћић”, Југооцеаније, Бар биље, Рудник Брсково, Жељезара, фабрика алу-челичних ужади, Аутопревозно, Солана “Бајо Секулић”, Првоборац, Мљекара, Радоје Дакић, Марко Радовић, 19. децембар, Горица, Имако, Младост Бијело Поље, Полимка, Термовент, Шупља стијена, Оптел, Грађевинар Пљевља, Велимир Јакић, Угоститељство Пљевља, Шумарско предузеће Рожаје, Ротеx (Титеx) Рожаје, Ски-центар Бјеласица, Импрегнација дрвета, Ски-центар Дурмитор, Обод, Тргопромет Цетиње, Кошута, Мљекара Подгорица, Ривиера, Нови првоборац, Ленка, Ибармонд, Кристал, Декор, Фамод Рожаје, Избор Бар, Приморка и Ливница – нека су од имена уништених државних компанија.
Све ове чињенице не сметају црногорским „домољубима“ да и даље, под велом љубави према Црној Гори, „воле“ исту до последњег евра, остављајући за собом пустош и земљу коју су „појели“ лицемјери.
ИН4С