Не можемо мирно и скрштених руку гледати како се гази и руши грађански, секуларни, антифашистички и мултивјерски карактер ове земље, као њене највеће и најзначајније тековине. Наставе ли насртање на ове вриједности, а плашим се да хоће, морају рачунати на много већи и организованији отпор јер сви добро знамо да постоје границе које се никада не смију прећи каже у интервјуу Побједи Миодраг Живковић, предсједник Савјета Грађанске иницијативе 21. мај и бивши лидер Либералног савеза.
Поручио је да вјерује у зрелост црногорског грађанског блока, те да је ГИ 21. мај отворена за сарадњу са свим црногорским грађанским странкама и странкама мањинских народа.
Грађанска иницијатива 21. мај формирана је у децембру прошле године. До сада сте се оглашавали углавном саопштењима зајавност. На који начин планирате да се боритеза очување тековина 21. маја? Што ће бити ваши даљи потези, имате ли стратегију?
ЖИВКОВИЋ: У децембру смо моји пријатељи и ја, дијелећи исту забринутост за судбину Црне Горе донијели одлуку о оснивању ГИ 21. мај као најширег удружења грађана, а период до овог мјесеца је искоришћен за наше конституисање. У крајње демократском процесу изабрали смо Савјет од 81 члана, а тај савјет је изабрао тим координатора по ресорима који ће представљати ГИ. Наши циљеви су јасно дефинисани у Прогласу као оснивачком акту, са којим смо већ упознали црногорску јавност.
Као озбиљни људи, препознати у јавности по свом несебичном залагању за обнову црногорске независности, њен грађански и демократски карактер и овога пута желимо помоћи својој земљи да исправи грешке из прошлости и крене путем који смо ми замишљали још 2006. године. Наша озбиљна стратегија има два велика циља. Први је дати максимални допринос и створити услове да ову окупациону власт уклонимо на изборима и други да условимо и не дозволимо враћање на стари модел вођења ове државе. Нашу посвећеност изградњи Црне Горе као државе јаких и независних државних институција које ће бити најбољи чувар њене самобитности и напретка, желимо наметнути као услов сваке сарадње са нама.
Из процрногорских партија више пута је позивано на формирање суверенистичког блока. Какав је Ваш одговор, видите ли Грађанску иницијативу у таквом савезу? Могу ли лични анимозитети бити препрека обједињавању државотворних снага у Црној Гори?
ЖИВКОВИЋ: Овом злу које нас је снашло, а снашло нас је, јер су прављене велике грешке у вођењу ове земље од обнове независности до данас, морамо се супротставити на најбољи и најоптималнији начин. Вјерујем да никоме, па ни нама не пада на памет да судбину и будућност ове земље ставља на коцку због лоших процјена, страначких себичности или личних и партијских анимозитета. Увјерен сам да ће бити довољно памети која ће процијенити који модел сарадње и изласка на изборе је најбољи. То је ствар озбиљне анализе расположења јавног мњења и бројних других фактора који утичу на једну такву одлуку. Вјерујем у зрелост црногорског грађанског блока и вјерујем да ће одлука о томе бити донијета на исправан и најбољи могући начин у интересу државе коју морамо одбранити. ГИ 21. мај је отворена за сарадњу са свим црногорским грађанским странкама и странкама мањинских народа.
Не желим да вјерујем да лични анимозитети могу и смију бити проблем у овом за нас веома важном и опасном тренутку. Питање опстанка државе је важније од свих таквих и сличних глупости.
Владу и премијера више критикују они који су их изабрали, него опозиција, а опет нико из већине им не ускраћује повјерење. Како то коментаришете, штоје посриједи, виши циљеви, “српски свет”?
ЖИВКОВИЋ: Чудна је то ситуација и вјерујем до сада невиђена било гдје и било када. Један озбиљан хегемонистички и освајачки пројекат повјерен је на извршење доста неозбиљној и за то недораслој дружини, скрпљеној с коца и конопца. Неколико центара моћи који управљају њима, ствари и догађаје чине још сложенијим. Овај конгломерат свега и свачега за сада опстаје на јединству у мржњи свега што је црногорско, мржњи и страху од бивше власти, оправданом страху да им је ово прва и посљедња прилика да владају овом земљом и, наравно, на значају мисије која им је повјерена.
Премијер Здравко Кривокапић затражио је смјену министра Лепосавића због његовог негирања геноцида у Сребреници. Лепосавић је одбио да поднесе оставку, а већи дио парламентарне већине најавио је да неће гласати за његову смјену. Како коментаришете овакве односе унутар владајуће већине и унутар Кривокапићевог кабинета, може ли доћи до пада Владе због оваквих непремостивих мимоилажења?
ЖИВКОВИЋ: Ситуација коју су сами створили је најбољи израз њихове неспособности и политичке незрелости. Из овако створене ситуације готово да немају могућности за добар излаз. Што год да ураде, сносит ће штетне посљедице. Да ли ће то бити понижење премијера и додатна и трајна компромитација, ако министар опстане или нешто друго, остаје нам да видимо. Да немају рјешења за овај проблем, јасно нам је, јер предсједник Скупштине не заказује сједницу да се о томе одлучи. Настављају да мрцваре и себе и све нас и вјерујем да ће рјешење бити неки трули компромис и наставак мрцварења. Уосталом, од њих се не може ништа озбиљније ни очекивати.
Оно што је најгоре и најболније је свакако чињеница коју су многи већ заборавили, да се читава Влада првобитно солидарисала са својим несрећним министром, јер мисле исто што и он, а тек касније под притиском домаће и међународне јавности повукла овај изнуђени потез.
Влада је приједлогом измјена критеријума за стицање црногорског држављанства, како тврде опозиционе партије, покушала напречац да направи изборни инжињеринг. Предложене су и измјене Закона о пребивалишту и боравишту, које предвиђају да они који живе у иностранству морају да се одрекну пребивалишта у Црној Гори. Како гледате на таква рјешења?
ЖИВКОВИЋ: Намјера Владе је више него очигледна. Желе извршити национални и изборни инжењеринг на начин да у држављанство и бирачки списак унесу што већи број националних Срба који би их подржали на сљедећим изборима и да из бирачког списка, супротно важећим законима избришу што већи број несрпских грађана на привременом раду у иностранству, који осим црногорског, немају друго држављанство јер знају да они никада за њих неће гласати, него за њихове политичке противнике. Жеља је избрисати неколико десетина хиљада несрба и уписати скоро исто толико Срба у бирачки списак. Зато је то национални и изборни инжињеринг који им се никако не смије дозволити јер је супротан законима, правди и међународној пракси.
Влада је, ипак, повукла одлуку о критеријумима за стицање црногорског држављанства присиљена протестима грађана, које је организовао Патриотско-комитски савез. Протести су свакодневно организовани, а сада се одржавају патриотске ауто-колоне широм државекао револт против ове власти. Што мислите о оваквом начину политичке борбе, подржавате ли овакав вид отпора?
ЖИВКОВИЋ : Подржавам сваки вид отпора, јер добро знам коме се отпор пружа и што изазива тај отпор. Нико у овој земљи не пружа отпор да се нова власт бори против криминала и корупције. Свако то поздравља. Нијесам примијетио да се ико због тога побунио, али је нормално да се пружа отпор за негирање и угрожавање идентитетских и националних вриједности овога народа и ове државе. Наравно да не можемо мирно и скрштених руку гледати како се гази и руши грађански, секуларни, антифашистички и мултивјерски карактер ове земље, као њене највеће и најзначајније тековине. Наставе ли насртање на ове вриједности, а плашим се да хоће, морају рачунати на много већи и организованији отпор јер сви добро знамо да постоје неке границе које се никада не смију прећи. Желим да вјерујем да и они то знају.
Како коментаришете отворено мијешање Србије у унутрашње ствари Црне Горе, од избора нове власти, “битке за Никшић”, до изборног процеса у Херцег Новом…?
ЖИВКОВИЋ: Нажалост на то смо се већ навикли, то је постала наша тужна стварност. Званична Србија у лику свог предсједника, Влада Србије, Српска црква и медији Србије воде специјални рат против Црне Горе већ дуже. Србија је главни центар за спровођење плана нескривене окупације Црне Горе и њено уклапање у дио “српског света”, како су то већ осмислили и замислили. Резултати тог злог наума су видљиви добро и у Србији и Црној Гори. Мржњу, као резултат такве ужасне кампање осјећамо свуда и на сваком мјесту. Пређене су границе тог бруталног мијешања за које сам вјеровао да се никада неће прећи. Најважније је не подлећи таквом ужасном изазову. На ту мржњу наш једини одговор мора бити искрени патриотизам и љубав према својој домовини. Само тако ћемо побиједити мржњу и све оно зло које уз њу иде.
СПЦ се директно умијешала у политичке процесе у Црној Гори, избор Владе, доношење на брзину Закона о слободи вјероисповијести… Како то коментаришете? Како гледате на најављено потписивање темељног уговора са СПЦ, којег јавност није ни видјела?
ЖИВКОВИЋ: СПЦ је дио великосрпског пројекта и главни извођач радова на том пројекту у Црној Гори. Дуго, дуго они раде на томе и њихове процјене су да је ово прави тренутак за коначни обрачун са Црном Гором. Они су формирали своју марионетску владу са којом покушавају сатријети Црну Гору уз сву помоћ званичне, политичке и академске Србије. На нама је да се овоме супротставимо и ја не сумњам да ћемо у томе успјети.
“УРА је издајничко-квислиншка дружина, али историја никад није прескочила да упише издајнике”
Као некадашњи лидер Либералног савеза Црне Горе, како доживљавате то што је дио процрногорског бирачког тијела дао подршку Ури, а она ушла у савез са просрпским партијама? Је ли Ура преварила црногорске гласаче, нарочито „старе” либерале?
ЖИВКОВИЋ: Сада већ нема сумње да је УРА, заједно са својим менторима из медијско-тајкунског концерна Вијести једна издајничко-квислиншка дружина уз чију свесрдну помоћ се спроводи паклени план сатирања Црне Горе. Они су понтонски мост преко којег се изводи читав овај великосрпски пројекат. На изборима су успјели да обману значајан број грађана који су им дали подршку за нешто друго, а не за покровитељство над окупацијом Црне Горе. Бројни њихови гласачи су то увидјели и окренули им леђа. Бирачко тијело које их данас подржава, умногоме се разликује од оног са којим су остварили изборни резултат. То је само мала цијена коју су платили за издају, а много већа цијена тек слиједи. Историја никада није прескочила да упише издајнике.
Извор: Побједа