У складу са „објективношћу“ која га је красила током читавог политичко-аналитичарског пута, Живковић се не осврће на „хук“ западних амбасада након Лепосавићеве изјаве о Сребреници, док коментар министра Вулина сагледава као – “нормалан” наставак отвореног и недозвољеног мијешања у унутрашње ствари Црне Горе
Миодраг Живковић, „аналитичар“ и „борац“ против „Српског света“ и „окупације“ Црне Горе, анализирао је одлуку премијера Кривокапића да покрене поступак за смјену министра правде Владимира Лепосавића, као и њен „одјек“ у политичком животу Црне Горе, и шире.
Живковић оцјењује да је „очекивано бурна“ била реакција званичне Србије која је „преко министра Вулина, протеста испред амбасаде Црне Горе, појединих медија и ДФ-а“ дала свој суд о овом потезу Кривокапића.
У складу са „објективношћу“ која га је красила током читавог политичко-аналитичарског пута, Живковић се не осврће на „хук“ западних амбасада након Лепосавићеве изјаве о Сребреници, док коментар министра Вулина сагледава као – “нормалан” наставак отвореног и недозвољеног мијешања у унутрашње ствари Црне Горе.
Он каже да је ДФ, као ударна песница “српског света”, искористио прилику да подршком министру додатно радикализације проблем и „свима пошаље јасну поруку да они и сви који њих подржавају не признају геноцид у Сребреници“. Демократе су, сматра Живковић, лукаво стали су уз “своју” владу позивајући Лепосавића да „поднесе оставку и сачува власт јер га они неће са ДПС-ом смјењивати“.
Критиковао је и УРУ, а неоглашавање Цркве овим поводом он „објашњава“ овако: „Њено очекивано сврставање зависит ће од упутстава из патријаршије коју сада увелико контолише Вучић, а понашање од владике Јоаникија који нема ни приближну аутономију коју је имао његов претходник.“.
Након ове опсежне анализе, дошао је и до коначног, „револуционарног“ закључка – Љубомир Филиповић је у праву када тврди да би се „велике пукотине у српском свету најбоље прикриле неким великим хапшењем“.