Златна имена југословенског бокса: Борци са великим срцем у рингу и ван њега

Када се за истим столом нађу имена попут Драгана Вујковића-Вујкета, Мирка Пузовића, Вукашина Добрашиновића онда је бокс неизбјежна тема

Познати боксер Ратко Драшковић изабрао је да његов посљедњи улазак у ринг буде у хуманитарне сврхе. Другачије то нико није ни очекивао од овог боксерског шампиона који је то често чинио у својој дугој и успјешној каријери. Драшковић ће средства прикупљена од улазница донирати за изградњу куће петочланој породици Небригић из Никшића, која је недавно у пожару изгубила кров над главом. У опроштајном мечу он ће укрстити рукавице са Дарком Миличићем а меч ће, сигурни смо, са уживањем гледати његови пријатељи у рингу и изван њега.

Управо овај меч окупио је у Беранама легендарна боксерска имена, која су град на обали Лима искористили за кратак предах до града под Требјесом, да евоцирају успомене и са носталгијом се присјете дана када су харали спортским дворанама широм свијета. Када се за истим столом нађу имена попут Драгана Вујковића-Вујкета, Мирка Пузовића, Вукашина Добрашиновића онда је бокс неизбјежна тема.

Познаваоци бокса сматрају да је ријеткост да се у спорту дешава да се нечија каријера богата побједама, титулама и трофејима, између осталог памти и по једном поразу, а да и тај пораз означава велики успјех. Тако нешто се десило Драгану Вујковићу, коме је пораз у финалу Светског првенства у боксу 1978. године од легендарног Теофила Стивенсона, потпуно обиљежио каријеру. Наши боксери освојили су шест сребрних и једну бронзана медаљу на аматерском боксерском шампионату свијета у Београду 1978. године, што је апсолутни рекорд у броју медаља за боксере из Југославије. Легендарни Вујке побиједио је три Американца на такмичењу у тој земљи, што сматра својим великим успјехом…Сада сваку прилику користи да се састане са својим колегама из ринга и да још једном препричају чувене мечеве. Беране, је каже, у којем је увијек радо виђен гост и којем има пријатеље за цијели живот, па је разговор са нама искористио да поздрави и Баћа Миловића, још једну боксерску легенду овог краја.

Мирко Пузовић бивши југословенски боксерски репрезентативац, био је члан Боксерског клуба Раднички из Крагујевца, такмичио се у полувелтер категорији.

У својој дугој боксерској каријери постигао је много побједа на међународном нивоу. Тако је поред троструке титуле првака Југославије, био и троструки првак Балкана, два пута је другопласирани на Европским првенствима у аматерском боксу. На светским првенствима у аматерском боксу два пута је био трећепласирани. Највећи успјех у каријери било је освајање бронзане медаље на Лјетњим олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу, када је после три побједе у полуфиналу изгубио од каснијег освајача златне медаље Американца Џерија Пејџа.

Међу њима и домаћин, Вукашин Добрашиновић, како негдје прочитах боксер са ових простора који је стигао најдаље од свих на светским спортским борилиштима. Он је понос свога града јер је свакако један од последњих великих шампиона југословенског бокса. Бокса који је има свој реноме у светским размјерама. Шампион окићен чашћу и медаљама.

Уживали смо, макар на кратко у друштву великих, који су своје име исписали златним словима у историји бокса, желимо им више оваквих дружења и младих који ће слушати њихове приче, памтити их и прености будућим генерацијама.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest