Пројекат спречавања устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу покушај је рушење уставног поретка у циљу насилне смјене власти. Испоставља се да постоје двије координисане димензије те субверзивне акције
Пројекат спречавања устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу покушај је рушење уставног поретка у циљу насилне смјене власти. Испоставља се да постоје двије координисане димензије те субверзивне акције, казао је у интервјуу за ИН4С, посланик Демократске народне партије и ДФ Милун Зоговић.
Како гледате на недавна дешавања на Цетињу и покушај спречавања устоличења митрополита Јоаникија?
Пројекат спречавања устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу покушај је рушење уставног поретка у циљу насилне смјене власти. Испоставља се да постоје двије координисане димензије те субверзивне акције. Видљива, спољашна, коју креира и каналише Мило Ђукановић и и друга мање видљива гдје друга фамилија покушава да му дода руке својим утицајем на безбједносни сектор стварајући лажни амбијент непосредне ратне опасности и немоћи државе да обезбиједи сувереност на цијелој својој територији. Што је за директну последицу требало да има да политички пироман Ђукановић добије улогу ватрогасца и фактора мира и стабилности. Ако полазимо од тога да су основни елементи државе: територија, становништво и ефективна власт а сувереност неспорно право на вршење власти, намеће се питање чија је одговорност и ко је својим нечињењем покушао да легитимише амбијент државне немоћи а самим тим и да отвори пут кантонизацији Црне Горе. Дешавања на улицама Цетиња немају ни духовни ни вјерски него политички карактер и директно су усмјерена на покушај дестабилизације владајуће већине са насилним преузимањем власти као крајњим циљем. Да не говоримо о томе како се осјећало више од 90 процената православних грађана Црне Горе вјерника Српске православне цркве, а чија су права била директно угрожена и којима је онемогућено да присуствују једном тако великом историјском догађају какав је устоличење митрополита.
Савјетник предсједника Ђукановића Веселин Вељовић је ухапшен а онда пуштен да се брани са слободе, шта мислите о томе?
Од заробљеног правосуђа илузорно је више и очекивати. Ако сам добро информисан тужилаштво му ставља на терет кривично дјело напада на службено лице, при том не третирајући дјела стварања криминалне организације у циљу рушења уставног поретка и покушај тероризма. Што упућује на неопходност преиспитивања и улоге тужилаштва у конкретном случају. За разлику од лажног државног удара у режији бившег режима и Миливоја Катнића против лидера ДФ-а, гдје смо имали фингирани процес без и једног доказа и чињенице, који се темељио на инструисаним свједочким исказима некредибилних подмићених сподоба, овдје имамо брдо доказа и чињеница али немамо правни процес. Очигледно да када Ђукановић и Вељовић стварају криминалну организације у циљу насилног преотимања власти то је за црногорско тужилаштво друштвено пожељно понашање. ГСТ Катнић није морао ништа да подмеће, нити оружје из магацина МУП-а, нити да приказује гас-маске и опрему преко видео бима, нити да уцјењује свједоке да лажно свједоче све му је било доступно из прве руке на улицама Цетиња.
Шта мислите о реторици предсједника Ђукановића и колико је он предсједник свих градјана?
Таман када поштен и уљудан свијет помисли да је пребручио ђукановић увијек изнова успијева да превазиђе чак и самог себе. Много тога што се од њега чуло задњих дана одаје утисак тоталне несређености и губитка овог пута и не само политичког компаса. Најјаднији је покушај преименовања Српске православне цркве у „Цркву Србије“. Како би се СПЦ која има своје епархије готово на свим континентима једино у Црној Гори називала „Црквом Србије“. Да не говоримо о томе да би по Уставу он требао бити предсједник свих грађана. На жалост, од оног коме су узори Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија а најближи и најутицајнији инострани политички савезник Ненад Чанак не може се боље ни очекивати. Задњи дани су најбоља потврда свих видова срозавања деградације и маргинализације и њега и његовог приватног политичког предузећа којег ће се на крају одрећи и такозвани ЦПЦ и самозвани комитски покрет. Заправо Ранко Кривокапић и његова маргинална политичка партија успјели су да своју антисрпску идеологију наметну Ђукановићу и ма колико то чудно дјеловало испоставља се да ће историја регистроивати Ђукановића као идеолошко-политичког апаратчика Ранка Кривокапића.
Да ли ће бити разговора унутар парламентарне вечине о превазилажењу кризе?
Дф је увијек спреман за разговор и договор. То смо показивали све вријеме. На жалост наша упозорења често су погрешно тумачена а добијала су на значају када добију практичну потврду, коју је било могуће и пожељно благовремено избјећи. Вјерујем у договор унутар парламентарне већине који би реално уважио и очувао резултате велике историјске побједе над Ђукановићевим режимом.