ЗОГОВИЋ: ,,КОВЕРТА“ – КРУНСКИ ДОКАЗ ЗАРОБЉЕНОСТИ ПРАВОСУЂА

Посланик ДФ-а и предсједник скупштинског Административног одбора, Милун Зоговић, сматра да начин на који се поступа у одређеним предметима у црногорском тужилаштву и пред судовима, обесмишљава чак и сврху постојања таквих, заробљених, партијских институција изврћући руглу и саму помисао да у овој земљи постоји правда и једнакост пред законом.

„Времена тако трауматичних апсурда налажу да прије свега разлучимо шта је улога и надлежност нашег Тужилаштва. Да ли је улога тужилаштва прикривање починилаца кривичних дјела и заштита политичких монопола бившег режима, или оно што прописује Устав? А Устав прописује да Државно тужилаштво врши послове гоњења учинилаца кривичних дјела. Станковићево и Катнићево тужилаштво, као и Меденицино, Звицеркино и Савићево судство, специјализовани за тужилачко судски прогон политичких противника бившег режима све су осим онога што пише у највишем правном акту.“.

Зоговић оцјењује да је афера „Коверта“ је крунски доказ политичке заробљености нашег правосуђа, те да зато и не чуди што ни након двије године не добија судски епилог. Епилог те и сличних афера је заробљена држава а не истина и правда.

„Случај је изгледа завршен тиме што је савјетник предсједника Ђукановића, Славољуб Миго Стијеповић, признао да је узео. Како би Главни специјални тужилац Миливоје Катнић рекао „Стијеповић је признао и више него што смо питали и није било потребе да се одређује притвор“. Након чега је Стијеповић наставио неометано да „савјетује“ предсједника Ђукановића.

Очигледно да нема потребе ни за примјеном санкција. Није било ни потребе да се саслуша Ђукановић као крајњи адресат фамозне коверте коју је својим очима видјела цијела нација. Новац је ако је вјеровати Кнежевићу послат Ђукановићу, а Симовић је само „писмоноша“. Ђукановић је морао бити саслушан и процесуиран и ту се можда крије кључ зашто нема судског епилога ни након двије године. На сцени је феномен легализације корупције на највећем нивоу. И промоције исте као пожељног понашања од стране заробљеног правосуђа.

Неопходност измјена и допуна Закона о тужилаштву намеће се као једино могуће решење на путу ревитализације и ослобађања тужилаштва од малигног политичког утицаја. Да би Црна Гора постала правна држава Катнић и Станковић морају бити смијењени, као и разни политички комесари по црногорским судовима који су годинама служили неправди на штету правде, истине и праведности. И били главни ослонац политичко-криминалне хоботнице која је ову државу претварала у картел држећи је заробљеном деценијама.“.

Станковић и Катнић код шефа

Зоговић сматра да се управо из поменутих разлога не би требало чудити опструкцијама од стране Ђукановића, који је деценијама навикао да је закон оно што он каже и уради, па му се тешко привикнути на амбијент поштовања правних регула.

„Главни ослонац његових опструкција је заробљено правосуђе које није „видјело“: „Лименку, Телеком, Снимак, Ничију кућу, Први милион, плаве Торбе и Коверте“. Разне уградње и изградње и свеколике бесомучне пљачке државне имовине. Правосуђе се држало логике да је за припаднике бившег режима довољно да признају, а ко призна све му се прашта. Зато је и предсједник Ђукановић новој власти ставио до знања да је изгубио потпис. Да је било правне државе тим потписом би се одавно задуживала ћебад и инвентар у ЗИКС-у. Овако ослоњен на искључиво њему лојално правосуђе, данима демонстрира бесциљна политичка копрцања која би требало да створе осећај битности и политичке реанимације његове партије. Намеће се закључак општог реизбора тужилаца и судија као једини примјерен и могући одговор ако желимо правну државу и слободне институције.“, закључио је Зоговић.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest