Да се црногорско тужилаштво налази у метастазираној фази панике најбоља је потврда јучерашње реаговање ГСТ- а Миливоја Катнића који још једном бриљантно потврђује да су његови сукоби с другима ништавни у односу на сукобе које има са самим собом. Готово да звучи невјероватно да Миливоје Катнић одговара на моје саопштење у којем се обраћам ВДТ- у Ивици Станковићу, и тако додатно потврђује оно што зна читава Црна Гора, да је он уствари неформални господар црногорског тужилаштва, и да господин Станковић само обавља функцију институционалног фикуса. А да сам у праву, доказ је чувено станковићевско ћутање на бруталне злоупотребе службеног положаја Миливоја Катнића, због којих смо постали предмет међународне спрдње и анегдота. Зато ћу се и обратити Миливоју Катнићу да објасни црногорској јавности неколико непобитних чињеница због којих је заслужио кривично правно гоњење по службеној дужности. Како је могуће да су након његових наредби о проширењу истраге и оптужница против Џозефа Асада, Арона Шавива, Душка Кнежевића и других, трајно повучене црвене Интерполове потјернице за њима уз јасно образложење да се ради о политички мотивисаним поступцима? Како је могуће да генерал Братислав Дикић и Џозеф Асад који се никад нису срели у животу, имају готово идентичан исказ о томе како им је Миливоје Катнић пријетио дугогодишњим робијама и прогоном ако лажно не оптуже Андрију Мандића и Милана Кнежевића? Како је могуће да су искази Џозефа Асада и Братислава Дикића о репресији кроз коју су прошли од стране Миливоја Катнића, постали саставни дио списа предмета у поступку који се води на Апелационом суду иако их је ГСТ назвао лажним и измишљеним? Како је могуће да су кроз исти „третман“ прошли и возачи Душка Кнежевића од којих је Миливоје Катнић такође захтијевао да изјаве како су конвертовали доларе у евре за потребе ДФ- а, и ако је читава Црна Гора видјела кроз снимак Мига Стијеповића да су то радили за ДПС? Како је могуће да Миливоје Катнић генерала Братислава Дикића седамнаест пута доводи на саслушање и присиљава га да оптужи Андрију Мандића и Милана Кнежевића, а да о томе ниједном не обавијесте његовог адвоката, али обавијесте Виши суд који је прећутао ово кривично дјело Миливоја Катнића? И на крају, како је могуће да све ово зна Ивица Станковић, а да не предузме ниједну радњу по службеној дужности како би процесуирао Миливоја Катнића? Одговор ће убрзо бити јасан црногорској јавности, само се надам да ће након тога и Станковић и Катнић поднијети оставке. А што се тиче бојазни Миливоја Катнића да ће сад значајан број лица која су под присилом потписала споразуме о кривици, затражити понављање поступка јер су трпјели репресију од стране ГСТ-а и његових специјалних тужилаца, то већ није у надлежности политичара већ независних судова који ће се бавити том материјом. А ако је господин Катнић са специјалним тужиоцима све радио по ЗКП-у, онда нема разлога за забринутост, мада ја као дипломирани правник, његово јучерашње обраћање јавности, доживљавам као изношене одбране. А он ка врстан и доказани правник има право да се брани сам, али исто тако треба да зна, да све што је изјавио и буде изјавио може бити кориштено у поступку против њега. Што се тиче кошуље која се закопчава отпозади, а коју му је наводно припремио господин Милан Кнежевић, то ће морати да расправи с њим. Мада ми је господин Милан Кнежевић у неформалном разговору појаснио да је то изјавио у интересу господина Катнића, како би му обезбјеђивањем кошуље која се закопчава отпозади помогао да избјегне кривично правно гоњење.