Из ДФ-а, СНП-а и Уједињене Црне Горе најавили да неће гласати да Радоје Жугић поново добије мјесто шефа Централне банке, остале партије се не изјашњавају о овом предлогу.
Улога коју је имао приликом додјеле 44 милиона еура државног новца Првој банци у власништву фамилије актуелног предсједника државе Мила Ђукановића, нестанак државне гаранције од 50 милиона долара за кредит из Абу Даби фонда, затварање кредита депозитима у Атлас банци, мобинг над бившом вицегувернерком Иреном Радовић, лажни докторат, непотизам, само су неки од разлога због чега посланици ДФ-а и СНП-а неће гласати да Радоје Жугић добије нови мандат гувернера Централне банке (ЦБЦГ).
Предсједник државе Мило Ђукановић је парламенту упутио у понедјељак предлог да Жугића поново изаберу за гувернера. Законом о ЦБЦГ је дефинисано да гувернера именује Скупштина на период од шест година и може бити именован највише два пута.
”Вијести” су јуче питале парламентарне партије од 30. августа 2020. како коментаришу предлог Ђукановића, да ли ће за њега гласати и да ли ће обезбиједити присуство свих посланика у тренутку гласања јер се гувернер бира простом већином у оквиру тачке избор и именовања, па потенцијално августовска парламентарна већина може бити прегласана ако сви не буду у сали.
Одговор је стигао од ДФ-а, СНП-а и Уједињене Црне Горе, док Демократе и УРА нијесу одговорили.
Тражили смо коментар о предлогу Ђукановића из ДПС-а, СД-а, СДП-а, албанске и бошњачке мањине, али ни они нијесу одговорили.
Жугићу шестогодишњи мандат званично истиче 14. октобра. Ако не буде изабран, остаће и даље на тој позицији јер је законом дефинисано да члан Савјета ЦБЦГ (гдје је и гувернер) остаје на том мјесту до избора новог.
Жугић је први пут у ЦБЦГ дошао у октобру 2010. године (као човјек близак Ђукановићу), након што је ДПС с те позиције уклонио Љубишу Крговића. Жугић први пут у ЦБЦГ остаје до краја 2012. године када му је Ђукановић тражио да дође на мјесто министра финансија, које је покривао до избора прелазне Владе у првој половини 2016. године.
Криминалци и пустош
За актуелног гувернера се везују бројне афере које су у фиокама тужилаштва и за које до данас нема информација у вези с њима. Међу њима су случај 44 милиона за Прву банку, пребијање кредита депозита у Атлас банци, додјела кредита из Абу Даби Фонда за развој…
Посланик ДФ-а Дејан Ђуровић казао је да они неће гласати за овај предлог и да ће сви бити прусутни у сали када се буде гласало.
”Демонтажа бившег режима подразумијева, између осталог, ослобађање државног апарата од свих оних који су служили једном човјеку и партији, а не грађанима. Жугић је одавно препознат као обична марионета Мила Ђукановића и неко ко је укључен у афере. Жугићем и његовим шефом Ђукановићем треба да се бави СДТ, а не да му се пружа нова прилика. Доста прилика су имали људи из ДПС-а да нешто ураде за Црну Гору, али се показало да је то обична политичко-криминална организација иза које су остали пустош и уништена економија, пљачка, криминал и корупција. Таквима више не смије да се дозволи да било гдје више привире на позицијама одлучивања”, истакао је Ђуровић.
Кандидовање Жугића показује да се предсједнику ДПС-а смањио маневарски простор и да се његово повјерење у кадрове ДПС-а свело, према ријечима Ђуровића, на неколико провјерених послушника.
”Такође, у неким акцијама СДТ-а процесуирани су неки његови главни савјетници. Тачније, у затвору се налазе његови најближи сарадници, па и они који су га учили економским вратоломијама које је изводио и са ЦБЦГ и другим институцијама и правда ће бити задовољена тек када се у Спужу нађе и Мило Ђукановић и још један број оних који су му били логистика за пљачку Црне Горе”, оцијенио је Ђуровић.
За избор Жугића неће гласати ни посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин, који нам је рекао да очекује да то исто ураде и посланици старе парламентарне већине од 30. августа 2020. године.
”Сматрам да је политички неморално да предсједник Мило Ђукановић за првог човјека врховне монетарне институције предложи свог пријатеља Радоја Жугића за кога се вежу не само афере Абу Даби Фонд, гдје је држава и даље у ризику од пада гаранције од 25 милиона еура или незаконити кредит Првој банци од 44 милиона еура који никада није враћен, већ и низ других афера и оптужби које никако не би смјеле да се вежу за човјека који је кандидат за мјесто гувернера ЦБЦГ. За име Радоја Жугића се вежу и оптужбе о омогућавању утаје 500 милиона еура пореза, незаконито извлачење депозита у привременој управи ЦБЦГ у ликвидираној Атлас банци током мораторијума, неспровођење препорука ММФ-а и Свјетске банке о процјени квалитета активе чиме је директно штитио Прву банку, мобинг над бившом вицегувернерком Иреном Радовић, доказано лажни докторат добијен на неакредитованом универзитету, богатство за које се спекулише да је десетоструко веће од његових пријављених прихода…”, нагласио је посланик СНП-а Богдан Божовић.
Избор би био велики пораз државе
Он је додао да након свих наведених ствари, ново именовање Жугића на мјесто гувернера ЦБЦГ би био велики пораз државе Црне Горе и нашег друштва уопште, а посланици СНП-а ће се на сједници Скупштине изјаснити против његовог именовања. Божовић је истакао да од Тужилаштва очекују да испита све наведене афере.
У образложењу предлога Ђукановић је, између осталог, навео да је сагласно резултатима ЦБЦГ, као и оцјене међународних институција о раду ове институције, сматрао оправданим да за гувернера предложи Жугића. Додао је и да је за вријеме мандата Жугића “ЦБЦГ испунила своју Уставом дефинисану обавезу и очувала стабилност банкарског и финансијског система, упркос веома сложеним околностима које су карактерисали поремећаји економског и друштвеног окружења изазвани првенствено пандемијом коронавируса”.
Жугић је као директор Фонда пензијског и инвалидског осигурања ставио потпис на помоћ од 44 милиона еура коју је Прва банка добила од државе. Тврдио је да је то урадио као представник државе.Он је у истом периоду био и предсједник Одбора директора Прве банке у чије је име у новембру 2008. године писао тадашњем министру финансија Игору Лукшићу за краткорочну позајмицу од 44 милиона. Та позајмица Првој је запамћена по начину враћања под сумњивим околностима, када се један исти милион вртио 11 пута, преко трезора. Већински власник Прве банке је Ацо Ђукановић, рођени брат актуелног предсједника државе.
У званичној Жугићевој биографији на сајту ЦБЦГ нема податка да је био радно ангажован у Првој банци.
Жугић је био према сазнајима “Вијести” и предмет провјера Специјалног државног тужилаштва (СДТ) 2018. године поводом пријаве о злоупотребама новца за удружења пензионера и наплаћивања чланарина у периоду од 2004. до 2010. године, када је био директор Фонда ПИО.
Док је Жугић био министар финансија у државу је ушао новац из Абу Даби фонда за развој, за помоћ црногорској пољопривреди, мимо рачуна државног трезора на посебни рачун у Првој банци. Доскорашњи министар пољопривреде Александар Стијовић објелоданио је да је новац ушао мимо државног трезора. Стијовић је документовао да је Жугић као министар финансија био потписник дијела ове документације. Жугић је негирао да има везе с овим уговором, док се у документацији налази информација да је он у фебруару 2015. године информисао Владу да у овом тренутку није могуће наћи повољније услове кредитирања пољопривреде у односу на АДФ.
”Вијести” су према подацима које су добиле 2019. објавиле да осим што је гувернер имао осјећај за родбину политичке и правосудне елите, није остао дужан ни својој породици у запошљавању у ЦБЦГ. Тако у Сектору за банкарске операције ради сестричина Радоја Жугића, Дара Прелевић. Син друге Жугићеве сестре, Иван Бошковић један је од шефова Сектора за оперативне послове ЦБЦГ. Ту је и његова супруга Ана, у Дирекцији за људске ресурсе, а Анина рођака Нада Маровић у кабинету гувернера.
Истраживчки центар МАНС-а је објавио да је сестрић Иван Бошковић, у вријеме кад је Жугић био министар финансија, основао фирму која је, иако није имала никакву пословну историју, добила у неколике године на тендерима Министарства финансија послове вриједне око 170.000 еура. Убрзо након што је Жугић напустио тај ресор, његов сестрић је ликвидирао фирму.
Докторирао код Душка Кнежевића
Жугић и више њему најближих сарадника из ЦБЦГ стекло је највиша академска звања на Београдској банкарској академији (ББА), чији је оснивач Атлас група Душка Кнежевића.
Из ЦБЦГ на Кнежевићевој ББА звање доктора наука стекле су директорица Дирекције за финансије и рачунодводство ЦБЦГ Валентина Ивановић, али и савјетнице вицегувернера Николе Фабриса – Милица Килибарда и Ана Влаховић. Докторати на Кнежевићевој ББА су коштали двадесетак хиљада еура. Њихове докторске студије и звања, баш као и у случају гувернера Жугића, Кнежевићевој ББА платила је ЦБЦГ.
ББА је основана свега неколико година прије него што је Жугић докторирао, а установа 2011, када је гувернер бранио дисертацију, није имала дозволу за организовање постдипломских докторских студија, већ само за основне. Дозволу за постдипломске студије ББА добија тек 2014. Оснивачи ове установе су Кнежевићева Атлас банка, србијански Институт економских наука и Копаоник осигурање
За вријеме Жугићевог мандата у ЦБЦГ уведен је стечај у Кнежевићевим Атас и ИБМ банци због чега је овај бизнисмен, између осталих, поднио кривичну пријаву тужилаштву против актуелног гувернера.
Тужилаштво није одговорило зашто Жугића нема у оптужници за депозите
Једна од афера које се везују за Жугића је затварање кредита једним клијентима депозитима других клијената у Атлас банци у укупном износу од 21,8 милиона еура.
У Вишем суду се поводом овог случаја суди привременој управници Атлас банке Тањи Терић.
Привремена управа у Атлас банци уведена је 7. децембра 2018. године, а стечај 5. априла 2019. године.
У јавности је први пут ове информације објелоданио у телевизијском гостовању актуелни министар финансија Александар Дамјановић што је Терићка у истој емисији потврдила.
Након тога, тужилаштво је формирало предмет, а Жугића у њему нема. Упућени у та дешавања су казали да би тужилаштво требало да одговори због чега је то тако, јер, према Закону о банкама, привременог управника именује ЦБЦГ, али га и смјењује ако на задовољавајући начин не извршава дужности…
”Како је “испарило” више од 18 милиона еура, зашто их нема у оптужници у предмету – Депозити Атлас банке и због чега је Тања Терић једина окривљена у том случају, знају надлежни у тужилаштву, а јавност чека одговоре на та питања”, изјавио је за “Вијести” у новембру 2020. године Дамјановић.
Он је поставио питање зашто је вјештачењем обухваћен само период незаконитог пребијања депозита и кредита до 25. јануара, иако је привремена управа трајала до 5. априла 2019. године.
Браћи Бан продао “Поморски саобраћај” испод цијене
Жугић је био директор Фонда ПИО у августу 2004. године када је та државна институција на берзи без најаве продала већински пакет акција у “Поморском саобраћају” за 1,2 милиона еура фирми “Прохоусе”, чији су власници били браћа Душан и Дејан Бан, кумови Мила Ђукановића.
“Поморски саобраћај” је добио монопол на трајектној линији Каменари – Лепетани још док је био државни, односно у години пред приватизацију. У 2003. је остварио нето добит од преко пола милиона еура. Браћа Бан су за њу дали у новцу укупно 680 хиљада еура, а преостало у обвезницама старе девизне штедње које су претходно купили по дисконтованим цијенама.
У јануару 2004. године је ступио на снагу Закон о пензијском и инвалидском осигурању којим је Фонд био обавезан да прода своје акције у компанијама, а Жугић постаје директор Фонда ПИО 1. фебруара те године. Међутим акције Фонда ПИО продате су само у “Поморском саобраћају” на овакав начин, а у другим компанијама у пакету с осталим државним акцијама. У великом броју предузећа оне уопште нису ни продате тако да Фонд ПИО сада има 21 одсто акција у “Плантажама”, 12 одсто у “Барској пловидби”, 25 одсто у “Улцињској ривијери”, 12 одсто у “Будванској ривијери”, 17 одсто у Луци Котор… Ово даје сумњу да је измјена закона коришћења само у изнимним случајевима, какав је био и “Поморски саобраћај”.
Извор: Вијести