Carolyn Huntoon, рођена 25. августа 1940, је америчка научница и бивша владина службеница. Била је директорка свемирског центра Џонсон у Хјустону у Тексасу, на којој је била од 1994. до 1996. године, и била је прва жена у тој улози. Била је помоћник секретара у Одјељењу за енергетику од 1999. до 2001. године.
Она је прва жена која је била директорица свемирског центра Џонсон.
Придружила се НАСА-и 1970. године, и као шеф Ендокрине лабораторије, која је тада била дио Лунарне пријемне лабораторије, обављала је испитивања астронаута прије и послије лета у мисијама пројекта Аполло. Током пројекта Скилаб, неки од експеримената које је развила као постдокторски истраживач изведени су на свемирској станици.
Била је савјетник америчке морнарице за пројекат станишта Тектите 1969. и 1970. године.
Именована за изборну комисију за НАСА Астронаут Гроуп 8, прву астронаутску селекцију која је укључивала жене. Одабир шест жена за астронауткиње 1978. удвостручио је број жена на техничким положајима у свемирском центру Џонсон. Као најстарија жена која је већ била тамо, постала је узор и ментор придошлицама. Била је укључена у припреме центра за потребе жена као астронауткиња и постала је тачка за контакт онима који имају проблема са женама астронауткама. Наставила је да служи на следећим панелима за одабир астронаута до 1994. године.
Била задужена за преко 1.200 научника, инжењера и љекара и одговорна за развој летачке опреме за становање у свемиру, укључујући храну и медицинске потрепштине, и живот научне студије о ефектима свемирског лета на људе.
1994. године постала је директор Свемирског центра Џонсон. Била је прва жена која је руководила било којим НАСА-иним центром. Као таква, била је задужена за радну снагу од 15.000 људи која је подржала 13 успјешних мисија свемирског шатла и развој онога што је постало Међународна свемирска станица. Од 1996. до 1998. била је представница НАСА-е у Уреду за науку и технологију у Вашингтону, ДЦ.