Нигдје у региону, ниједно министарство не даје толико, колико даје министарство пољопривреде у нашој држави, казао је министар Владимир Јоковић
Конкретни кораци по питању формирања робних резерви су преузети, а Министарство економског развоја је расписало јавни оглас да се изради студија о оправданости формирања ових резерви и који би био најисплативији начин формирања, као и на који начин би се складиштиле и обнављале након истека рокова, саопштио је у разговору за „Дан“ министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић.
– За сада нема индикатора који показују да ће основне намирнице поскупјети драстично на јесен. Цијене пшенице и других житарица на свјетским берзама значајно падају. Коначно је дозвољен и извоз жита из Украјине уз добру жетву у Европи и зато очекујемо да неће бити значајнијих осцилација у цијенама. Падају цијене и нафте и нафтних деривата и мислим да је реално очекивати пад цијена у предстојећем периоду – казао је Јоковић.
Министар наводи да, када је ријеч о домаћим произвођачима, нарочито произвођачима млијека, Црна Гора има највеће субвенције у региону.
– Ниједна држава нема такве субвенције. Србија по хектару житарица даје 80 еура, а Црна Гора 500 еура. Црна Гора даје преко 400 еура субвенција за кромпир и 17 центи по литру млијека, плус три до шест центи општинских субвенција, тако да је просјек субвенције 20 и више центи по литру, а то нема ниједна држава у региону. Дакле, држава је дала максимално што може и што је предвиђено буџетом – истакао је Јоковић.
Према министровим наводима, Црна Гора као увозно-зависна држава, мора да осјети повећање инпута у производњи, што доводи до поскупљења одређених производа.
Инпути за пољопривреднике драстично порасли у последњих годину
Пољопривредни произвођачи у последњих годину, протестовали су у више наврата истичући да се налазе у незавидној ситуацији због раста цијена инпута у производњи. Цијене ђубрива су крајем претходне и почетком ове године почеле да падају, док је рат у Украјини довео до новог раста цијене, па је на међународним тржиштима тона досегла цијену од чак 940 еура. Цијену је додатно у априлу подигла и забрана извоза ђубрива од стране Русије и Бјелорусије, што је довело до раста од 200 одсто. Када је ријеч о осталим инпутима, попут горива, концентрата, сијена, поскупили су и до 50 одсто.
– Цијене имају осцилације, али и за произвођаче сточне хране обезбијеђене су субвенције по килограму концентроване сточне хране. Нигдје у региону, ниједно министарство не даје толико, колико даје министарство пољопривреде у нашој држави. Нове субвенције се тешко могу очекивати јер држава нема предвиђена средства у овогодишњем буџету, која би се могла усмјерити за њих – наводи Јоковић.
Јоковић истиче и да треба питати пољопривредне произвођаче којим субвенцијама би били задовољни.
– Ако имају најбоље субвенције у региону, поставља се питање на који начин да се обезбиједе веће и из којих средстава. Све што је у претходном буџету планирано, исцрпљено је и ако не дође до ребаланса, не могу се очекивати нове субвенције. Уз то, треба напоменути да је министарство пољопривреде обезбиједило и додатне видове помоћи, нарочито преко ИПАРД фондова, као што су могућност набавке стеоних јуница, 2.500 пластеника и слично – казао је Јоковић.
Он је истакао да је буџет конципирала претходна влада и да је исцрпљено све што је могло да се исцрпи.
– Ова влада је дошла на потрошене буџете за неке ставке, нарочито када су у питању инвестиције, а ово што је планирано биће завршено и то је све што се може урадити – казао је Јоковић.
Министар наводи и да су потребе наше државе за пелетом само 15 одсто укупно произведене количине овог производа.
– Само 15 одсто произведеног пелета је довољно да поткријепи потребе домаћег тржишта. Не можемо као државе у региону које сопственом производњом не могу задовољити потребе за пелетом, забранити извоз. Када би наша производња била мања, односно, када би то једва било довољно за наше тржиште, извоз би био забрањен. Овако, када производимо и до шест пута више од сопствених потреба, не можемо бити тако радикални, а такав потез би довео вјероватно и до затварања свих пелетара, јер би радили с мањим капацитетима. То би онда било неодрживо, не би се могли враћати кредити, радници не би могли бити исплаћени и то би довело до катастрофе. Овдје се подразумијева да ће тих предвиђених 15 одсто производње, намијењене домаћем тржишту, бити по договореним цијенама. У случају неких непланираних догађаја, осцилација цијена или другачијих аномалија на тржишту, најлакше ће бити забранити извоз – закључио је Јоковић.
Извор: Дан
Ovaj neuki ministar i potpresjednik Vlade a tuzna bi bila svaka sa egzemplarom ove vrste trebao bi makar da zna kad nema nista pametno da kaze da cuti