Божић је, nајрадоснији хришћански празник, празник рођења свих нас.
Пише: Сања Томовић
Међу свим Божићима за које живи мој народ, овај има посебно драж. Слобода је ту. По први пут и историји народ се изборио за своју слободу, а да није било братске крви. Истовремено радосни и тужни, јер Божић чекамо без онога који нас је васкрсао као народ, који нас је жртвом и љубављу све подигао до небеског Крста, а онда мирно отишао код Господа да нас одозго кријепи и да бдије над нама.
Тужни смо без тебе, Ђеде. Само неко ко је поникао из овога народа могао га је и носити и трпити. И како год и шта год да би ти неко рекао, твој одговор би био: „Добро ти мени рече“.
Велики је Бог! Тога смо свједоци баш ових дана кад се комита по Црној Гори и неће вођа да схвати да је вријеме прошло, а пјешчани сат је већ одавно без иједног зрна. Хоће да комита, да брат на брата скочи, зато што је вођа рекао да смо спремили Црну Гору на „воз“, па право у Чачак. Да није тужно било би смијешно. Не иде Црна Гора нигдје, ту је са нама и у нама, ми друге отаџбине немамо. Можда ће само „неки“, тамо они, како народ воли да каже, промијенити мјесто становања.
Прошле године у ово вријеме неко се брчкао по егзотичним дестинацијама и мислио да је ствар завршио. Мислио је, кад дође, мало ће нас пошамарати и ми ћемо бити „како тата каже“, али… Сачека их Св. Василије.
Свакога Божића се сјетимо и јунака Мојковачке битке за које Аустроугари рекоше да су се борили са јунацима из бајке. Како рече владика Николај: „Да није било голготе на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану“. Дај, Боже, да будемо достојни потомци својих предака. Ето, баш у мученичком Мојковцу оскрнавише кукавице Ђедов мурал. Ма, не можете ви да кречите колико ми можемо да сликамо, јер нас не води мржња, већ љубав и праштање. И колико год да покушате очајнички да напакостите, себи зло правите, а Ђеда још више у народу ваздижете.
Рођендан свих рођендана, свјетлост вјечна ничим затамњена. Божић, почетак свих почетака и крај свакоме злу, најрадоснија вијест од постанка свијета. Рођењем Богомладенца смрт и пролазност су побијеђени.
На данашњи дан рођен је наш духовни вођа, владика и састрадалник наш Ђед. Ти си сад са вољеним Христом, а ми тужни што са тобом нисмо. Морам се још једном осврнути на стихове владике Николаја: „Иде Божић, иду дани свети, да се богат сиромаха сети, да обиђе здрави болеснога, да весео теши жалоснога, да се сретник с’ несретником дружи, обраћеном да се рука пружи, завађени сви да се помире и да љубав Божију светом шире, да достојно чекамо Христа и Његови будемо доиста“.
Христос се Роди!
Ваистину се Роди и Црну Гору препороди!