Данас се навршава пет година од уласка Црне Горе у НАТО савез.
Посланици тадашње владајуће већине – Демократске партије социјалиста (ДПС), Социјалдемократа, Либералне и партија мањинских народа, уз представнике опозиционе Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића (СДП), усвојили су Сјеверноатлантски уговор и Протокол о приступању Црне Горе НАТО-у.
Поводом годишњице чланста огласио се и Предраг Бошковић, који је у тренутнку уласка Црне Горе у НАТО био министар одбране, казавши да „након 5 година свједоци смо исправности наше одлуке да постанемо дио најмоћнијег политичко-војног савеза“.
„Поносан сам што сам био дио на челу министарства одбране када је Црна Гора успјела да се још једном као и 2006. године демократским средствима избори за свој пут ка универзалним вриједностима трасирајући пут не само у евро-атлантску породицу већи постављајући и темеље будућег чланства у ЕУ“, стоји у Твиту Бошковића.
Међутим, Бошковић је изгледа заборавио да Црна Гора није ушла у НАТО по неким демократским принципима како он то покушава да представи. Самовоља једне Владе да доноси одлуке од виталног националног значаја за једну државу, без референдума није демократски принцип, а поготово није када се ради о питању о којем становнишво једне државе, у овом случају Црне Горе, има негативно мишљење по том питању. Истини за вољу, референдум није био обавезан, међутим хвалити се демократским принципима, а не користећи механизме демократије је лицемјерно.
Такође, да се не заборави и признање лажне државе Косово, коју је Црна Гора признала, упркос, по ријечима тадашњег премијер Душка Марковића, што је 80% грађана било против тог чина, што, у још једном случају, баца сјенку на „демократска средства“ како ДПС и њени функционери воле да називају политичку самовољу и небригу за расположење и јавно мњење сопствене државе.
А шта „партнери и савезници“ из НАТО мисле о Црној Гори, најбоље говори што тај савез није помогао ни да се угаси пожар који је буктио код Колашина више дана.
.jpeg)
