Владислав Бојовић



Јавност има право да зна све детаље о капацитетима државе да
се бори са корона вирусом, јер се то директно тиче њиховог здравља и живота. Грађанима Црне
Горе је данас више него икада потребно тачно и објективно информисање од стране
представника власти, пуна истина о стању ствари, а не уобичајено манипулисање,
превара и заташкавање.



Власт је, наприје, нападом на Цркву, атаковала на духовно здравље и
егзистенцију народа. Затим је, неодговорним приступом и односом према епидемији
корона вируса, угрозила његово физичко здравље и егистенцију. Истовремено је,
заташкавањем стварног стања у систему здравства и манипулацијама, ударила на здрав
разум сваког грађанина, што је иначе омиљена дисциплина ове владајуће гарнитуре.



Власт се од првих озбиљнијих најава, а онда и од првих
регистрованих случајева короне, понашала као неодговорни појединац који се нада
да ће га овај вирус заобићи, уз размишљање: неће ваљда мене! Затим је наступила
и још увијек је у току фаза манипулације подацима и заташкавање бројних
системских проблема и пропуста.



Јавност има право да зна:



  • Зашто
    представници власти нису на вријеме набавили тестове за корону, па чак ни
    довољан број маски, униформи и рукавица за медицинско особље, већ то покушавају
    да заташкају?
  • Зашто
    највиши функционери власти одбијају да саопште колико Црна Гора има распиратора
    појединачно по градовима, тј. по медицинским центрима, колико има стручног
    кадра за рад са респираторима појединачно по градовима, а колико има тестова на
    корона вирус појединачно по градовима?
  • Да ли
    је логично и одговорно да борбу против епидемије корона вируса у Црној Гори
    координирају и воде стручњак за земљорадњу и сточарство (Милутин Симовић) и економиста (Кенан Храповић)
    умјесто да то раде епидемиолози и инфектолози?
  • Због
    чега се саопштава да је стање у погледу броја обољелих у Црној Гори под
    контролом, када је јасно да, сразмјерно броју становника, стање у Црној Гори
    није нимало добро, нити је охрабрујуће?
  • Да ли
    је истина да за општине Пљевља и Жабљак тренутно постоји свега 17 тестова за корона
    вирус?
  • Да ли
    је истина да су два респиратора из болнице у Пљеваљима отишла у Беране и зашто?
    Да ли су Пљевљаци имали право да се у конкретном случају питају, имајући у виду
    да су ови респиратори власништво и грађана Пљеваља? И да ли су имали право да
    се око овога питају доктори опште болнице Пљевља који се практично сваки дан
    суочавају са потребом за респиратором и мимо корона вируса?
  • Да ли
    су представници власти свјесни да су системским пропустима и немаром државе, доктори
    доведени у изразито неугодну ситуацију, имајући у виду  да немају стручну подршку, док им опрема или
    недостаје или им се отима, а као обавезани Хипократовом заклетвом, први су на
    удару овог вируса?
  • Одакле
    Милутину Симовићу право да у име, рецимо, Пљевљака или Бијелопољаца одбија
    поклоњене респираторе од стране државе Србије, што сигурно представља
    јединствен случај у свијету у овом тренутку?
  • Да ли
    је исправан утисак јавности да се директор опште Болнице у Пљевљима плаши да иједан
    респиратор дође у Пљевља, па одбија донације и са других адреса?
  • Како
    је могуће да министар здравства Кенан Храповић за све ово вријеме епидемије
    ниједном није дошао у Пљевља да се упозна са стварним стањем?
  • Да ли
    Пљевља поново служе за својеврстан експеримент ове власти, имајући у виду да у
    сред епидемије највећи дио града нема исправну воду за пиће из градског
    водовода?
  • Гдје
    је и шта ових недеља ради предсједник државе и да ли је ова епидемија корона
    вируса и драстично запуштено стање здравственог система у Црној Гори недостојно
    његове пажње, па он просто не жели да се замара овим проблемом, нити да преузима
    одговарајуће улоге, а одговара му приватна држава коју је успоставио?


Последње јавно обраћање Душка Марковића, до краја испуњено
демагогијом и патетиком, уз јефтино подилажење здравственим и просвјетним
радницима, а са врло мало или нимало конкретних информација о стању ствари или
предузетим мјерама, довољно говори о нивоу озбиљности актуелне власти, а уз то
огољује чињеницу да он напросто није калибар за првог човјека извршне власти.



И на крају, да ли је могуће да ова власт користи ову епидемију да
се обрачунава са политичким неистомишљеницима? Приказаћемо само примјер
Пљеваља. Најприје смо имали још увијек нерасвијетљен напад палицама на српског
младића и учесника литија Божидара Чабаркапу, и то испред његове куће, од
стране нападача у фантомкама. Затим смо свједоци кривичног гоњења бившег
одборника ДПС-а и власника хотела Пљевља, који је пружајући подршку Цркви и
учествујући у литијама, отказао послушност владајућој партији, гдје се он сада
напрасно терети за нешто што се десило прије скоро 10 година. Поставља се
питање, да ли је следећи потез власти у овом ванредном стању епидемије
протјеривање свештеника, имајући у виду да су већ почела њихова привођења?



Владислав Бојовић, члан председништва Демократске народне партије и
функционер Демократског фронта