Пишу: Јашовић Виолета и Иритано Стефани
Мој град, неуништивог духа, рушен и гажен а издизао се још љепши и одважнији. Пркосио људима и времену, чашћу и поштењем се китио, по јунаштву се кроз вјекове помињао до дана данашњег... Окупан хладном водом Лима који тече негдје по морима, како то одавно записа непоновљиви Ратковић.
