"Министар правде, апостол Владимир Лепосавић, био је дио правног тима МЦП СПЦ у Црној Гори и његов је задатак да испуњава жеље цркве чије је сједиште у сусједној држави и која негира све што је црногорско"

Формирана је нова црногорска влада и то више није вијест, а њихова одлучност да раде на измјенама Закона о вјероисповијести није зачудила познаваоце политичких прилика у тој земљи, наводи се у тексту Ал Џазире у којем су главни „познаваоци“ политичке ситуације „новинари“ Андреј Николаидис и Тамара Никчевић.

Они су, наводи се, обоје веома устрајни у покушају да прокажу дјеловање СПЦ-а у Црној Гори и објасне којим се механизмима црква користи како би остварила директни уплив у политичка збивања земље.

„Стручњак“ Николаидис, тумачећи политичка збивања у Црној Гори, каже да се на такав потез нова влада никада не би одважила да није добила подршку УРА-е и Дритана Абазовића.

„Било да укину или измјене закон биће испуњене све жеље СПЦ-а и то је очито нешто на шта је пристала УРА када је ушла у коалицију са Кривокапићем, значи испуњење жеља СПЦ-а плус извршење етничког инжињеринга на попису – то су двије основне ствари зашто је инсталирана влада Здравка Кривокапића. Из перспктиве Бограда и СПЦ-а, а без интервенције Београда и СПЦ-а не би дошло до смјене власти у Црној Гори. Црногорски блок не може да уради ништа, при чему, да се разумијемо, црногорски блок и не постоји – постоји мултиетнички, мултивјерски и грађански блок. У овом тренутку не видим да би они могли да ураде било шта да спријече било укидање или измјене јер немају скупштинску већину и јасно је да је УРА пристала на то“.

Слично размишља и Ђукановићева „новинарка“ Тамара Никчевић за коју нема дилеме да су измјене закона оригинални „допринос просрпске Владе Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића формирању ‘српског света’“.

„Један од прокламованих приоритета црквене или апостолске Владе Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића био је измјена Закона о слободи вјероисповијести, којим ће се већ једном отета црквена и културна својина Црне Горе вратити окупаторској Српској православној цркви. Министар правде, апостол Владимир Лепосавић, био је дио правног тима МЦП СПЦ у Црној Гори и његов је задатак да испуњава жеље цркве чије је сједиште у сусједној држави и која негира све што је црногорско.

Измјене овог Закона допринос су просрпске Владе Здравка Кривокапића и Дритана Абазовиића формирању ‘српског света’“.

„Понијеше манастире у Србију“

Највећи проблем предстојеће иницијативе за измјенама закона, објашњава Николаидис, јесте што је верзија која је тренутно на снази усвојена уз будне и подробне консултације са најбољим правницима Европе. Овакво понашање црногорских власти, додаје, сигнализира да долази вријеме када ће СПЦ у потпуности бити „изван свих правних оквира земље“

„Ту има неколико озбиљних проблема, из моје перспективе гледано; тај закон је добио зелено свјетло од Венецијаснке комисије, тај закон је припреман дуги низ година, на њему су интервенције унијели и највећи европски правни експерти. Сад је на мјесто министра правде доведен човјек из СПЦ – а да преправи онако како њима одговора. Више није битно шта мисле европски експерти – они ће, свеједно, донијети закон. Моја претпоставка је да то неће бити посљедња верзија закона, јер прије или кансије је неминовно да ће се показати да је СПЦ изнад закона, ван правног поретка, она је екстериторијална у Црној Гори. Ова влада ће са својим измјенама потврдити тај статус, међутим у једном моменту, ако ће ово икада бити нормална земља, СПЦ ће морати бити уведена у правни поредак.“

А онда се, између осталог, Никчевић побунила што НВО Црногорска православна црква није позвана на преговоре о Закону.

„Чињеница да је Лепосавић на разговор о измјенама закона позвао преставнике СПЦ, Католичке цркве и Исламске заједнице у Црној Гори, а да је игнорисао Црногорску православну цркву већ је изазвала реакцију суверениста. Вјерујем да ће и скупштинско засиједање на којем ће бити ријечи о измјенама овог Закона бити веома бурно; тим прије што ће бивша власт жестоко бранити акт који је донијела, а који је претходно била одобрила Венецијанска комисија. Наравно, најтеже ће бити посланицима Дритана Абазовића, наводним суверенистима, који ће морати да подигну руке да се Цетињски манастир, на примјер, тај вишевјековни духовни, морални и хисторијски центар црногорске државе и идентитета, поклони другој држави“, закључила је ова „новинарка“.