БС никада није осудила најстрашнији геноцид у двадесетом вијеку који је Турска спровела над Јерменима. БС није спријечила ни једно прегласавање у Скупштини којим су грађани Црне Горе довођени на руб сукоба и несреће. БС је користила своју позицију неопходног чиниоца власти да оспори и стигматизује најважније историјске личности Црне Горе



Горан Даниловић


Пише: Горан Даниловић



Предлажу да се новом скупштинском резолуцијом утврди Дан сјећања на жртве геноцида ун Сребреници. Предлажу и законске санкције за порицање геноцида.



Иначе, Скупштина се 2009. године одредила према том ужасном злочину.



Зашто онда БС тражи ново изјашњавање?
Зар до јуче нису били дио извршне власти?



Били су дио Владе код премијера Ђукановића, онога који је био премијер и у тренутку сребреничког
страдања! И код Марковића који је бивао „командант“ јавних и тајних служби безбједности.



У последњих неколико година руководство БС било је неупоредиво агилније у јагми око функција
„по дубини“.



Умјесто „резолуција“ у тишини су се распоређивали по министарствима.



Да не помињемоуправе и јавна предузећа, Монте пут и остале путеве. Лицемјерно је, по ко зна који пут, потезати мртве, уморене у злочину, масакрима и крвавој несрећи свих, да би се покрила властита политичка голотиња или неспоразуми у странци.



БС као дио Владе није урадила ништа да се расвијетли злочин у Штрпцима или стави тачка на депортацију Муслимана из Црне Горе у вријеме када је Ђукановић, такође, био креатор живота и смрти.



БС никада није осудила најстрашнији геноцид у двадесетом вијеку који је Турска спровела над Јерменима. БС није спријечила ни једно прегласавање у Скупштини којим су грађани Црне Горе довођени на руб сукоба и несреће. БС је користила своју позицију неопходног чиниоца власти да оспори и стигматизује најважније историјске личности Црне Горе.



Петар II Петровић Његош постао је тако геноцидни пјесник и писац иако се са тим оцјенама једне уцјењивачке странке никада нису сложили водећи бошњачки интелектуалци из региона.



И поред свега нова већина је понудила БС учешће у новој влади, и то не због политичког капацитета него због поштовања према бошњачком народу.



Ипак, „дуг“ према Ђукановићу је био преголем, макар код појединаца из врха Странке.



Умјесто да допринесу међунационалном миру и разумијевању, врх БС се одлучио да предњачи у једној подмуклој и разарајућој политици. Тврд и досљедан политички представник свог народа заслужује поштовање, макар, споразумијевање било тешко и текло споро.



Бити јастреб Ђукановићеве политике на штету Црне Горе и свог народа само је жалосно снисхођење и јефтино мешетарење.



ИН4С