Лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић Коментаришући то што је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић јуче носио табуте погинулих у Сребреници, поставио јер питање како уопште умије да носи табут неког сребреничког младића, а да никада није понио сандук свога војника допремљеног са дубровачког ратишта. И то оног младића који се борио да брани Велику Домовину.





Политичка Црна Гора била је присутнија у Сребрници од свих других делегација , закључио је он.



" Постоје само двије могућности зашто је било тако: или смо искрено погођени тим крвавим страдањем – дозвани и покајани четвртину вијека потом, или смо највећи лажови у региону? Kо се игра смрћу и душама мртвих тај је давно испробао играње и поигравање судбинама живих. Научио сам то давно, у дјетињству још, и зато јавно кажем; не вјерујем вам. Не вјерујем посебно ономе који је тих година ћутао или тога дана безбрижно љетовао. Него, лако ћемо за моје невјеровање ако су се, у међувремену, срца очистила гријеха чињења, нечињења и ондашње тишине. Дотакнути табут није исто што и дотурити гориво по шверцерским цијенама" наводи Даниловић. 



Ниједна жива политичка, државничка, глава није клекла у Јасеновцу, није ни у Шумарицама, није на Голом Отоку јер је ваљда било давно и „далеко“наглашава Даниловић.



"Али нико од „наших“ и од „њихових“ није заридао на Долима Пивским или над великом, крвавом и страшном Великом чије је страдање још увијек затрпано неподношљивим лагањем. Kако је могуће да нас погоди крваво страдање Сребренице али да не видимо и гробове око Сребренице, прије и послије ње. Kако је могуће да нас сваке године погађа у срце убијање око Црне Горе, а да за убијаном Црном Гором није никад канула државничка суза покајања, суза у име свих нас који смо заборавили из страха или користи невине жртве злочиначких пирова? Зашто никада и никоме нисмо тражили да се у име „њихових злочинаца“ поклони над нашом неодраслом дјецом? Kако сте тада лагали лажете и данас" поручује Даниловић.