Након последњих локалних избора у Беранама и Улцињу једна чињеница не може а да се не наметне, а то је да се Демократска партија социјалиста „сигурним кораком“ етаблира као политичка прошлост у Црној Гори.
Данима касније, након локалних избора, сумирају се утисци о резултатима партија, а у главном фокусу је ДПС који је и у овим општинама доживио потпуни фијаско, чему свједоче и резултати.
Како показују подаци, легитимни и познати јавности, Листа “Да за Беране и Црну Гору”, коју је предводио ДПС, освојила је око 3.800 гласова, што је чак 4.300 мање него на локалним изборима 2018. године, чему у прилог јасно говори да у Беранама грађани више не желе да чују за ДПС.
На другој страни, ДПС је у Улцињу 2018. године освојио 2.918 гласова, а ове 2.139, што је такође својствен пад за општину у којој је годинама појединачно био најјачи.
У Улцињу коалиција “За нови почетак” (ГП УРА, ДП, СД и СДП) освојила је 14 мандата, а највеће изненађење избора, када је у питању Улцињ је коалиција ДУА-ДСЦГ која је освојила чак 6 мандата. Коалиција коју су чинили ДПС-БС освојила је шест мандата, Форца пет, а Демократе, које су први пут ушле у локални парламент у том граду, два.
ДПС у последњих годину и по дана вртоглаво доживљава поразе на локалним изборима.
Након смјене власти 30. августа 2020. године, чини се као да ова партија и даље стоји у мјесту неспремна да се прилагоди на нове околности (да не врши власт на државном нивоу), а да бирачи све више и више губе повјерење у њу, тачније они који су их и даље гласали.
Почевши од парламентарних избора, преко локалних избора у Никшићу, Херцег Новом, Мојковцу, на Цетињу до најскоријих у Беранама и Улцињу евидентан је велики пад подршке ДПС-у, којег само они нису свјесни.
Највећу пажњу јавности привукли су порази у Никшићу и на Цетињу, који су годинама били у рукама ДПС-а, и очигледно је да су након пораза на парламентарним изборима ово била два најхладнија туша за Мила Ђукановића и његову партију.
Стигло је, рекло би се Демократску партију социјалиста тридесетогодишње нагињање из грађанске у потпуно националистичку партију чије једноумље не би оставило равнодушним ни њихову политичку матицу- КПЈ
Све што се од ДПС-а могло видјети у претходних пар година, кључних за њихов суноврат, јесу само језиве и искључујуће поруке о националним и црквеним питањима, које само додатно доприносе дубоким подјелама у којима се, нажалост, налази црногорско друштво.
Свједоци смо, последњих дана, да грађане више не занимају подјеле и да је једино што желе да се политичари позабаве економским, социјалним и питањима подизања животног стандарда.
А, како и не би, тридесет година смо били на самом рубу егзистенције и апсолутног сиромаштва захваљујући тридесетогодишњој владавини Мила Ђукановића и његовог ДПС-а.
Дакле, једино што видимо од ДПС-а тренутно су исти истрошени политичари, исти јавни позиви на сијање мржње и исти ставови о подјелама.
Последњи локални избори, у Беранама и Улцињу су најбољи показатељ тога. Не схватају, рекло би се, из Демократске партије социјалиста да су ушли у „црвену зону“. Зону опстанка.
Након тридесет година владавине тренутно су на рубу егзистенције. Истом оном рубу на којем су егзистирали грађани претходних година због њихове политике.
Али, показаће убрзо грађани, прије свега Главног града, на предстојећим локалним изборима у Подгорици ДПС-у како стоје ствари.
И задати им, извјесно је, завршни „шамар реалности“ гдје су тренутно.
Извор: Борба
;ab_channel=Pogled
