Dok Ankara posljednjih dana pokazuje sve otvoreniju ambiciju u pravcu Prištine, reakcija u regionu je – muk. Nema ni kritike, ni upozorenja, ni glasnog upozoravanja na opasnost da se stvara „turski svet“, iako se sve očiglednije nameće model političkog i bezbjednosnog upliva Turske na Balkanu.
Opozicija u Crnoj Gori, koja inače ne propušta priliku da na sav glas optuži zvanični Beograd za svako „miješanje“, ovoga puta je zanijemila. Nema vriske, nema povika, nema priča o ugroženosti, nema saopštenja o „destabilizaciji regiona“. Kada je riječ o Srbiji – tada se nadmeću u osudama i alarmiranju, ali kad je u pitanju Turska – tišina je jedina poruka.
Turska vojna i politička podrška Prištini nije ništa novo, ali intenzitet posljednjih istupa i poteza pokazuje da Ankara više ne skriva ambiciju da bude jedan od ključnih faktora na tzv. Kosovu. To se, međutim, u Crnoj Gori prećutkuje, jer bi priznanje takve realnosti značilo i priznanje dvostrukih aršina.
Balvan u oku – ne vide. Ali zato se pažljivo pronalaze trunke kada je u pitanju Srbija i Srbi.
Ćutanje na ovakve procese nije neutralno – ono je saučesništvo u stvaranju nove zone uticaja na Balkanu, koje se danas prepoznaje kao „turski svet“.
Pogled.me/Borba.me
