Организатори контроверзне фудбалске Европске суперлиге упутили су Европском парламенту писмо у којем су одбацили критике да стварају такмичење супротно европским вриједностима, и оптужили Унију европских фудбалских асоцијација (Уефа) за кршење антимонополских правила ЕУ.





Посланици ће ове неђеље у Стразбуру гласати о првом документу те врсте о спортској политици ЕУ, који је поднио пољски демохришћански посланик и бивши професионални фудбалер Томаш Франковски.



У необавезујућој резолуцији изражава се одлучан став против свих "одметничких такмичења", попут Европске Суперлиге (ЕСЛ), пошто она поткопавају "начела солидарности, одрживости, инклузивности за све, отворености такмичења, спортске заслуге и ферплеј".



У образложењу које је приложио уз резолуцију, Франковски је навео и да од таквих такмичења "корист имају само снаге које угрожавају европску димензију у спорту и теже да поткопају њене карактеристике. Европска суперлига је изразити примјер за тако нешто".



Дванаест највећих свјетских фудбалских клубова у априлу је објелоданило план о покретању новог такмичења, Европске суперлиге, које би било конкуренција постојећој Лиги шампиона, коју организује врховно тијело европског фудбала Уефа.



Тај потез, мотивисан падом броја посјетилаца на стадионима и потенцијалном огромном зарадом, одмах је наишао на осуду Уефа, која је запријетила да ће побуњене клубове који су иницирали ЕСЛ искључити из свих других такмичења.



Глобална реакција коју је изазвао план и пријетња кажњавањем навела је девет иницијатора ЕСЛ да се повуку из тог пројекта и вјерни су му остали само Реал Мадрид, Барселона и Јувентус.



Један мадридски суд у спор је укључио и највиши суд ЕУ, Европски суд правде, са захтјевом да пресуди да ли Уефа има право да кажњава клубове који остану у одметничком такмичењу.



Промотери ЕСЈ су уочи гласања у Европском парламенту посланицима упутили писмо, у које је увид имао бриселски портал ЕУРАЦТИВ, а у којем су подржали напоре да се "у цијелој ЕУ обликује шира политика и ангажман у области спорта".



Они су, међутим изразили увјерење да, упркос изнијетим негативним ставовима, ЕСЛ више поштује основна начела и вриједности који се наводе у предлогу резолуције, него Уефа.



У писму се наводи да су се организатори ЕСЛ сагласили и са неким критикама и да су клубови ЕСЛ обезбиједили пуну компатибилност тог такмичења са наставком учешћа у редовним националним такмичењима.



Оцјењују, међутим, да се у резолуцији не говори о потреби да све спортске организације поштују правне оквире ЕУ, а посебно Уефу оптужују да не поштује правила конкуренције ЕУ.



"Сукоб интереса је очигледан, као и неспојивост са европским правилима конкуренције", пише у писму.



"Уефа, самоосновани кровни савез европског фудбала, етаблирала се, уз наводну функцију регулатора, и као монополиста за прекогранична клупска фудбалска такмичења", пише у писму, у којем се изражава и протест што је једна организација са сједиштем изван ЕУ 'једино тијело које има право да одобри нове учеснике на тржишту које контролише".



Уефа, чије је сједише у швајцарском Ниону, од 2017. године има и представништво у Бриселу и са институцијама ЕУ је у тијесном дијалогу о питањима спорта. Са Европском комисијом је 2014. потписала и споразум о сарадњи који је затим и обновљен 2018. године.



Представници Европске комисије су раније у више наврата изразили подршку Уефи у спору око оснивања нове суперлиге.



Међутим, једна одлука комисије која има значај правног преседана могла би да омогући оснивачима одметнуте лиге да свој турнир организују без страха да ће бити кажњени.



Комисија је 2015. покренула поступак о картелу, након жалбе двојице холандских професионалних клизача које је Међународна клизачка унија (ИСУ) казнила зато што су учествовали на такмичењу које она није одобрила.



У одлуци објављеној 2017. Европска комисија је навела да те казне крше антимонополско право ЕУ и позвала ИСУ да промијени свој правилник.



"Строге казне које ИСУ изриче клизачицама и клизачима служе и за то да заштити сопствене комерцијалне интересе и да спријечи друге да организују сопствена такмичења", објаснила је тада одлуку комесарка ЕУ за конкуренцију Маргарете Вестагер.