1814. - Рођен српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први предсједник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и ту је упознао Вука Караџића, који га је убиједио да 1846. дође у Србију. Радио је као љекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја и потом Велике школе /универзитет/ у Београду, чији је ректор био шест пута. С изванредним познавањем природних наука, проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 биљних и животињских врста до тада непознатих науци. Открио је нову врсту ендемско-реликтног четинара, познату као "Панчићева оморика" и реликтне рамондије. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дјела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије".

1860. - Црна Гора и Отоманско царство су, двије године послије тешког турског пораза на Грахову, потписали протокол о разграничењу. У границама Црне Горе остали су Грахово, дио Бањана, никшићке Рудине, Жупа никшићка, већи дио Дробњака, Липово, дио Куча, Горњи Васојевићи и Додоши. Тада су фактички велике силе, мада не још формално, признале независност Црне Горе.



1919. - Умро српски писац и публициста Светозар Ћоровић, који је са српским писцима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист "Зора", у којем је развио плодан приповједачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су се борили против окупаторског аустроугарског режима у БиХ. У Првом свјетском рату интерниран је и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је оболио и убрзо је умро. У приповијеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући непосредним стилом, који се одликује живописношћу казивања и лакоћом. Дјела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповиједака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".

1924. - Рођен српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета умјетности у Београду и ректор ове високошколске установе од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. У младости је био врхунски спортиста - прије Другог свјетског рата првак Југославије у пливању, а послије рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог мјеста на свјетском стрељачком првенству.



1977. - Жене у Лихтенштајну први пут гласале.




1999. - Авијација НАТО-а касетном бомбом усмртила трогодишњу Милицу Ракић, коју је гелер убио у купатилу, у њеном стану, у београдском приградском насељу Батајница. Истог дана бомбардовани су махом цивилни циљеви у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сремској Митровици, Пожеги, Смедереву, Ваљеву, Приштини, Гњилану, Витини, Косовској Каменици.




2014. - Умро велики колумбијски и јужноамерички писац Габријел Гарсија Маркес, који је аутор чувеног романа "Сто година самоће", као и низа других познатих новела и приповједака: "Пуковнику нема ко да пише", "Љубав у доба колере", "Јесен патријарха"