Да ли сте знали да је назив за дрво на којем расте какао Теоброма какао, што значи „храна богова”?
Вреднија од злата
За древни народ Маје какао је представљао валуту која је вриједела више од златне прашине. Узгој какаоа је био ограничен, тако да вриједност никада није опадала.
Чоколадни напитак
Истраживања су показала да је чоколада у течном облику и без сласти коришћена још пре 3.500 година на простору Јужне и Централне Америке. Маје су правиле чоколадни напитак мијешајући мрвљено сјеме какаоа, воду и љуте папричице. Астеци су припремали пиће од какаовог сјемена и воде које се звало „ксокоати”, што значи горка вода. Пили су је хладну и зачињену различитим зачинима. Краљ Монтезума, владар Астека, пио је чак 50 шоља чоколаде дневно.
Храна богова – чоколада
Да ли сте знали да је назив за дрво на којем расте какао Теоброма какао, што значи „храна богова”? Овом дрвету је потребно скоро годину дана да би дало довољно какаоа за производњу само 10 чоколадица од 60 грама.
Долазак чоколаде у Европу
Шански освајач Кортес је први донио чоколаду у Европу почетком 16. вијека након освајања Мексика. Интересантно је да се она Европљанима у почетку није нарочито допала, али су је с временом завољели. Почела је да добија и сасвим нови укус, јер су у у њу додавани шећер и цимет, али су је и даље припремали као пиће.
Прва чоколада
Прва чоколада какву познајемо данас је направљена 1847. године у компанији „Фрy анд Сонс” у Бристолу у Енглеској, која је касније припојена чувеној компанији „Цадбурy”. Први рецепт за чоколаду објављен је у каталогу „Сеарс анд Роебуцк”.
Рекордери у конзумацији чоколаде
Током живота просјечна особа поједе око 160 кг чоколаде. Швајцарци држе рекорд – просјечан становник ове државе поједе око 10 кг чоколаде годишње.
Коцкица чоколаде вриједи као пољубац
Чоколада се топи на око 35 степени Целзијуса, што је непосредно испод нормалне тјелесне температуре човјека и због тога се топи чим је ставите на језик. То узрокује повећану мождану активност и подстиче лучење ендорфина – хормона среће, који тијело производи и за вријеме пољупца.
Чоколада подиже расположење
Не гријешите ако вјерујете да је чоколада лијек против депресије. Она садржи амино-киселину триптофан, због које се у тијелу лучи серотонин, један од природних антидепресива. Ако сте лоше воље, узмите коцкицу чоколаде, сигурно ће вам поправити расположење.
Чоколадом против каријеса
Иако се вјерује да чоколада штети зубима, доказано је да она ипак не узрокује каријес. Студија рађена на Универзитету Осака у Јапану открила је да се неки дјелови какаоа, главног састојка чоколаде, заправо боре против каријеса. То је случај и са акнама – студија објављена у часопису Јоурнал оф Америцан Медицал Ассоциатион је закључила да чоколада не утиче на појаву акни, чак ни ако се конзумира у већој количини.
Црна чоколада уништава токсине и ћелије рака
Највише позитивних утицаја на организам има тамна чоколада. Она је, прије свега, позната по свом антиоксидативном дејству. Црна чоколада, са што већим процентом какаоа, доказано штити тијело од развоја рака и од срчаних болести.
