Иако је већина посланика одлучила да подржи предлог да се 13. новембар – дан рођења Петра II Петровића Његоша прогласи за државни празник, коалициони партнер Грађанског покрета УРА, Странка правде и помирења осула је непримјерену паљбу по нашем владици, владару и пјеснику.
Наиме, функционер Странке правде и помирења Аднан Муховић на Фејсбук профилу је оставио низ уврједљивих коментара на рачун Његоша. Муховић је исто учинио и 2017. године када је Његоша назвао највећим крвником ислама и Бошњака. Додуше, то је чинио тада као функционер Бошњачке странке из које је недавно прешао у Странку правде и помирења.
„Ја своје ставове не мијењам, а имаш и реаговање СПП-а данас за које сам заслужан ја понајвише. Дакле, све што сам о Његошу рекао 2016. и 2017. године и сад кажем. Без изузетка. Бошњачка странка је требала бити данас на пленуму против и објаснити оном Милачићу зашто је против“, написао је Муховић.
Затим је отишао даље објашњаваћи свој негативан став о Његошу.
„Проблем је мржња која је грубо и на прост камењарски начин, својствен само њему, да му име више не помињем из хигијенских разлога, испољена у том (не)дјелу, гдје се оправдава геноцид над Бошњацима“, рекао је Муховић.
За Горски вијенац каже да је највећа срамота и брука православаца у Црној Гори.
„Он је вријеђао вјеру нашу на најгрубији и најпримитивнији начин, оправдавао геноцид над Бошњацима. То његово недјело, Горски вијенац је највећа срамота и брука свих православаца у Црној Гори и треба да се стидите тога“, истакао је Муховић.
На ову констатацију Муховића, извјесни Енко Бегановић је одговорио и објаснио зашто је Горски вијенац умјетничко дјело.
„Није недјело већ умјетничко дјело, а ако неког иритира то што се у Горском Вијенцу спомињу Турци (обратите пажњу Турци, а не муслимани) у негативном смислу, па људи то је нормално. Турци су у то вријеме били окупатори ове земље. Аналогно овом посту г-дина Муховића можемо очекивати да неко каже и да су антифашистичке пјесме из доба другог свјетског рата такође недјело. Чиста лудост. По мом мишљењу овакве теме су само узалудни покушаји рушења све већег пријатељства и међусобног уважавања између бошњачког тј.муслимснског народа и и припадника црногорске нације због нечијих (да не спомињем чијих) интереса“, одговорио је Бегановић.
Међутим, иако Муховићу Његош очигледно смета, у сљедећем посту је величао Османа Растодера.
На констатацију да ће се поновити избори на бирачком мјесту у Радманцима, и да се ту увијек бранио Бихор, Муховиће је одговорио:
„Па Осман Растодер је ту…“.
Растодер је један од вођа паравојне формације тзв. Муслиманске милиције која је дјеловала под заштитом сила нацифашизма. Наоружана од стране Њемаца, Италијана или усташа, поменута милиција је током рата починила страшна звјерства против православног живља.
Према одређеним подацима, на простору Старог Раса/Санџака, припадници Муслиманске милиције су, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спалили преко 140 српских села. За вријеме 13-јулског устанка одред Османа Растодера је био у служби Италијана који су уз велике одмазде угушили побуну. Том приликом, према писању историчара Милутина Живковића, Осман је запалио српска православна села Горажде, Заграђе, Тмушиће и Љешнике.
Извор: адриа.тв