Сада је потпуно јасно да је јучерашња одлука у Милановом предмету донета као покушај освете за активно преиспитивање рада и активности неколико судија под директном контролом Сорошевих организација.
Пише: Мироје Јовановић, адвокат
Одлука Петог одељења Суда у Стразбуру у вези полицијске бруталности над Миланом Кнежевићем и растурања мирних протеста 17. октобрa 2015. године у 6 ујутро, није ме изненадила.
Сорошеве судије су покушале да легализују растурање мирних протеста, без икаквог законског основа.
У том Одељењу постоје судије на чију пристрасност је управо Милан заједно са бројним другим посланицима Парламентарне скупштине Савета Европе директно указивао надлежним форумима Савета Европе. Те судије су морале бити изузете из Милановог предмета.
Нису се изузели, штавише, у врло скромном образложењу бранили су џелате који су газили и тровали народ.
То што je Одељење, у другом предмету поводом пребијања два недужна човека заузело потпуно другачији став, довољан је доказ да Милану нису опростили посланичку критику.
А критика се састојала у томе што је Милан Кнежевић за време трајања поступка пред судом, 24. априла 2020. године, на основу обимних извештаја релеватних међународних експерата из Стразбура, јавно и недвосмислено затражио преиспитивање рада појединих судија Европског суда за људска права. Међу њима и појединих чланова одељења које је било задужено за његов предмет.
У том смислу, поднео је званичан захтев Комитету министара Савета Европе, да се тај орган изјасни о доказаном и документованом сукобу интереса појединих судија суда у Стразбуру које су директно повезане са Сорошевим организацијама, а судиле су у предметима где је Сорош био директно заинтересован.
Миланово питање, а након предочавања сукоба интереса „Сорошевих“ судија је гласило:
Које мере Комитет министара намерава да предузме да би вратио интегритет Суда и спречио конфликт интереса судија?
Комитет министара Савјета Европе је увелико премашио тромесечни рок за одговор, јер, очигледно не могу да заузму становиште по овом питању.
Сада је потпуно јасно да је јучерашња одлука у Милановом предмету донета као покушај освете за активно преиспитивање рада и активности неколико судија под директном контролом Сорошевих организација.