Да би се заштитила независност медија и плурализма, Европска комисија усвојила је недавно Акт о слободи медија, скуп правила како би чланице убудуће требало да регулишу ту област. Саговорници ТВЦГ сматрају да је тај акт доказ да се унутар Уније узимало здраво за готово да су медији слободни, те да сада настоје да ојачају ту област. Тај акт биће и веома важан за будуће чланице, које ће морати своје законе о медијима да ускладе с тим документом.
„Новинаре уходе, јавни сервиси су под политичким утицајем, државно оглашавање користи се као прикривени начин за помагање одређених медија. У неким земљама тешко је знати ко је власник медија, што представља ризик за слободу и плурализам медија. Дигитализација и растућа моћ друштвених мрежа стављају медије у слабији положај“, казала је потпредсједница Европске комисије Вера Јурова.
Иако би многи помислили да европска комесарка у овој изјави говори о ситуацији у медијима на Западном Балкану или земљама Трећег свијета, ипак није тако. Односило се на чланице Уније. Управо зато је Европска комисија усвојила Акт о слободи медија и уређивачкој независности који би требало да ојача ту област.
„Овај акт је доказ, каква је ситуација унутар ЕУ гдје се узимало здраво за готово да су медији слободни, да постоји независност медија, итд. Међутим, те вриједности на које се позива ЕУ су очигледно угрожене, тако да је овај акт и очајнички покушај ЕК да се ситуација промијени“, казао је дописник Јутарњег листа из Брисела Аугустин Палокај.
Акт долази у тренутку када међу чланицама, прије свега Мађарској и Пољској, има покушаја контроле медија, а мајски извјештај Репортера без граница показао је да и нови медији и друштвене мреже у Француској подстичу раст друштвених и политичких тензија, те да је Словенија појачала драконске законе против новинара.
„Забрињавајући трендови у медијима у Европи више није ствар једне или двије државе. Демократија ће функционисати само ако новинари имају средства и заштиту да држе под контролом оне који су на власти и оне који имају моћ. Први пут у европском законодавству имамо мјере за заштиту уређивачке независности медија. Држава не би требало да се мијеша у уредничке одлуке. Ниједан јавни сервис не смије постати пропагандни канал једне странке. Финансирање јавних сервиса треба да буде транспарентно и предвидиво а не да се користи као средство притиска“, казала је потпредсједница Европске комисије Вера Јурова.
Све ово морају да кроз законе прихвате и будуће чланиве Уније. То неће бити лако јер једно је шта жели Брисел, а друго ситуација на терену, сматра уредник у јавном сервису БиХ Елвир Буцало.
„Без обзира на све добре жеље да медији буду слободни, демократични, да показују све добре и лоше у том друштву су дефинитивно дио актуелне ситуације, а Брисел жели да се ситуација задржи каква јесте. Стабилократија, то је ствар коју ћете чути по свим бриселским канцеларијама и ван њих. Идеална или скоро па идеална ситуација за медије и њихову независност била би боља економска ситуација, већа могућност рекламирања, здрава привредна ситуација у којој привредници разумију и желе да се рекламирају не због медија, већ због себе самих“, казао је Буцало.
И то је идеална ситуација, но пракса показује нешто сасвим друго, посебно у времену када се на друштвеним мрежама, пред којим су регулатори немоћни, дезинформације лако шире. Зато је и овај нови акт Европске уније сигнал а будуће чланице да је слобода медија под радаром у преговорима.
RTCG