Демократска партија је појединачно остварила најбољи резултат – 18 мандата, за њима велика коалиција „За будућност Никшића“ – 11 мандата, један мање је освојила коалиција „Мир је наша нација“, док су „Црно на бијело“ и „Народни покрет“ добили по 1 мандат. Социјалдемократска партија Црне Горе није прешла цензус

Дан након одржаних локалних избора у Никшићу, једно је извјесно: парламентарна већина остварила је побједу и тако потврдила процес започет у августу прошле године када је први пут након вишегодишње диктатуре смијењена Демократска партија социјалиста.

Многи стручњаци и „стручњаци“ огласили су се поводом резултата и освојених мандата странака које су учествовале на изборима. Наиме, Демократска партија је појединачно остварила најбољи резултат – 18 мандата, за њима велика коалиција „За будућност Никшића“ – 11 мандата, један мање је освојила коалиција „Мир је наша нација“, док су „Црно на бијело“ и „Народни покрет“ добили по 1 мандат. Социјалдемократска партија Црне Горе није прешла цензус.

Упркос солидном резултату који је ДПС остварио у родном граду предсједника те партије, Мила Ђукановића – „ЗБНК“ и „МНН“ однијели су побједу на изборима, гдје ће без учешћа других опозиционих субјеката моћи да оформе већину.

У овом изборном процесу, грађани су свједочили великој борби за власт у том граду, те су многи спочитавали, и многима се спочитавао утицај са стране.

Са освојених 11 мандата, будући градоначелник Никшића ће вјероватно бити носилац листе „ЗБНК“ Марко Ковачевић, што је синоћ и најављено из штаба те коалиције. Тој листи која је окупила највећи број политичких субјеката, од стране ДПС и сателита али и са других адреса пристизале су критике због подршке Срба из региона са којима се Ковачевић састајао и учвршћивао сарадњу за коју је истицао да је на корист грађана Никшића и грађана Црне Горе.

Са друге стране, трећепласирана листа „Мир је наша нација“ важила је за „Владину листу“ будући да је имала експлицитну подршку премијера Здравка Кривокапића и појединих министара. Према њиховим ријечима, они су тај резлтат остварили без ичије подршке изван Црне Горе, иако се у медијима истицало да имају подршку међународне заједнице.

Српска православна црква, на коју је безбожни режим Ђукановића ударио као на последњи бедем здравог разума и љубави – остварила је свој интерес измјенама Закона о слободи вјероисповијести. Самим тим, иако претходно увучена у политику и принуђена да се брани – овај пут се Црква није мијешала у изборни процес. Ипак, поједини политички субјекти, нарочито у финишу изборне кампање, трудили су се да покажу ко заправо има подршку СПЦ.

А који су разлози да је и поред побједе парламентарне већине у Никшићу, ДПС чија листа по први пут није носила име Мила Ђукановића, ипак успио, како истиче велики број аналитичара – да сачува бирачко тијело?

Ко је све „одиграо“ за ДПС

Анализом постизборног процеса од августа 2020. године, могло се јасно уочити да ДПС није промијенио дискурс тј. – са највиших истанци, нарочито предсједника Ђукановића, могли су се чути и даље говори мржње, пријетње, бојазан од „српског света“, нескривени шовинизам итд. Самим тим, могуће је говорити да је и та политика на неки начин учврстила њихово бирачко тијело – групишући их скупину задојене шовинизмом, која константно производи тензије а користећи страх да их задржи уз себе.

Друга, важнија карика која је омогућила овакав резултат ДПС-у су полуге моћи и функције које њихови кадрови и даље обављају.

Никшићки избори су, подсјетимо, одржани у условима које је контролисао и организовао ДПС. То значи да су из позиције власти у том граду значајно утицали на сам процес гласања, на сам дан избора али и у току предизборне кампање.

Успорене реформе на државном нивоу „купиле су вријеме“ овом највећем опозиционом субјекту. У том смислу ваља поменути и „тужилачке законе“ који још увијек нису измијењени, те је и црногорско судство и тужилаштво и даље у рукама ДПС. Приликом анализе овог изборног процеса, чини се неопходним нарочито обратити пажњу на следеће чињенице:

Демократска партија социјалиста у редовима полиције и даље има значајан утицај, те је, народски речено – полиција „до јуче била њихова“. 

Са друге стране, годинама је пажљиво „његована“ спрега власти Мила Ђукановића и организованог криминала у Црној Гори. Из тога се да закључити да се црногорска мафија не може „сломити“ за пола године, већ да је неопходан низ одлучних и координисаних акција нове власти које би се разрачунале са криминалом и корупцијом. Према томе – мафија је, и овај пут, „одиграла“ за ДПС.

Поред ових, важно је истаћи у улогу медија која је у овом изборном процесу била и више него значајна будући да су „све очи биле упрте у Никшић“ што због тога што су у питању први избори након парламентарних, што због чињенице да је то родни град Мила Ђукановића. Велика медијска покривеност ових избора одиграла је огромну улогу у крајњем исходу избора. То значи – Радио и телевизија Црне Горе. 

Јавни сервис, односно Сервис свих грађана Црне Горе, једнако је попут црногорске мафије „одиграо за ДПС“ будући да су све вријеме стављени у улогу партијског гласила те партије преко којег су остваривали свој утицај. Ни након августовске смјене власти, политика Јавног сервиса није промијењена већ су сви њихови ресурси упрти у корист једне странке и једног човјека.

Све то заједно, а једним дијелом и неслагања и трвења која су постојала унутар саме парламентарне већине, допринијели су оваквом резултату ДПС који, упркос свој машинерији, уложеном новцу и малверзацијама – нису успјели да побиједе у Никшићу.

Напротив, и у овом случају су остварили лошији резултат (преко 500 гласова мање) него на последњим парламентарним изборима када су изашли са СД-ом а на овим изборима су им се прикључили и Комитски покрет и Либерална партија.

Режим Мила Ђукановића је пао, а побједничка поворка и у осталим црногорским општинама ослободиће грађане од те криминализоване и коруптивне партије и њихових коалиционих партнера.

IN4S