Специјално државно тужилаштво (СДТ) затражило је документацију о „контроверзном послу реконструкције пута Лубнице Језерине, са пробијањем тунела кроз Бјеласицу, чији завршетак већ касни двије и по године, а цијена посла је са уговорених 34,6 милиона нарасла за још најмање 20 милиона и извјесно је да ће бити још и већа“, тврде из Акције за социјалну правду (АСП).
Напомињемо да је та цијена без ПДВ-а, којег се држава одрекла, а посао је додијељен сарајевској фирми „Еуро асфалт“, са којом је тадашњи министар саобраћаја Осман Нурковић, непосредно по ступању на ту функцију, потписао уговор крајем 2016. године. Читав посао, уговорен по ФИДИЦ правилима, договорен је док је министар саобраћаја био функционер Социјалдемократа Иван Брајовић. Посао се финансира из кредита Европске банке за обнову и развој, са којом је закључено неколико одвојених кредитних уговора, наводе из АСП-а.
Додају да ће почетком наредне седмице доставити СДТ-у наводе добијене од звиждача „да су током уговарања првог кредита представници банкарске институције и консултанти предлагали да се уговорима јасно прецизира такозвана клизна скала“.
Клизна скала је прилагођавање цијена због промјене у трошковима и подразумијева утврђивање нових индекса, а управо је то један од механизама, чије прецизно неуговарање доводи до раста првобитно уговорених цијена. Познато је да је већ дошло до увећања цијене ове инвестиције примјеном клизне скале и да је потписан најмање један вишемилионски анекс по том основу. Стога СДТ у истрази овог контроверзног посла треба да се посебно позабави уговорима о кредиту и прикупи сазнања представника банака и консултаната укључених у уговарање кредитних и извођачких аранжмана, уз остала неопходна вјештачења од правне и економске струке. Међутим, клизна скала није једина спорна ствар код овог посла, већ СДТ треба посебно да се позабави питањем планско/грађевинског пројекта, на бази којег је закључен читав посао, односно да ли је геолошко стање терена било квалитетно потврђено таквим пројектом и да ли се (и зашто) у посао ушло без квалитетно утврђеног стања на терену, истиче се у саопштењу.
Додају да је идеја о пробијању Бјеласице је стара деценијама, али се ниједна социјалистичка власт није усудила да уђе у такав пројекат, управо због недовољне истражености и непознатости терена.
СДТ треба да утврди и зашто је дозвољено да се у труп тог државног пута уграђују цијеви за мале хидроелектране (мХЕ) у Беранама, које гради фирма „Хидроенергија Монтенегро“, која је била власнички повезана са подгоричком грађевинском компанијом Бемакс, а коју мањински премијер Дритан Абазовић (лица повезана са њом) оптужује за нелегалне радње у вези са експлоатацијом шљунка и набавком цигарета, које су заплијењене у Луци Бар. С тим у вези, СДТ треба да утврди да ли је државни посао искориштен за приватну инвестицију мХЕ, колико је то утицало на стабилност пута који се гради (због уградње додатних цијеви у његов труп за мале хидроелекране), односно да ли је уградња цијеви за приватну инвестицију била пројектована грађевинским пројектом, и колико је штета за пореске обвезнике по том основу, наводе из Акције за социјалну правду.
Тврде да подаци са којима располажу откривају да је управо Бемакс са кинеском Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион учествовао на тендеру за добијање овог грађевинског посла, који је на крају добио сарајевски „Еуро Асфалт“, а онда се Бемакс појавио као његов подизвођач.
Тендер је проведен током 2016., радови су почели маја 2017., а нијесу завршени већ седам година, због чега се инвестиција у јавности већ сликовито хиперболише као „грађење Скадра на Бојани“. АСП указује да бројна искуства показују да се траљаво уговорени послови обију о државну касу, а велике су сумње да се иза „траљавости“ често сакрије нечији приватни интерес, корупција и огромно богаћење на рачун пореских обвезника, закључује се у саопштењу.