Предсједник Скупштине Алекса Бечић (Демократе) рекао је да би избором професионалаца на челне позиције у безбједносном сектору требало да буде прекинута досадашња пракса у којој се значајан дио њих трудио да “угоди донедавној партијско-државној врхушки из власти”.
Поводом одбијања предсједника државе Мила Ђукановића да потпише законе које је усвојио парламент, Бечић је у интервјуу поновио да је заказао нову сједницу за 20. јануар, на којој ће се поново гласати и изразио увјерење да се нико, па ни Ђукановић “ неће играти са Уставом Црне Горе”, који га обавезује да у другом наврату потпише одлуке парламента.
Да ли ће Скупштина поново тражити од ДИК-а да верификује мандат Суади Зороњић или остаје при одлуци коју опозиција и Ђукановић споре?
Сагласно Уставу Црне Горе, Скупштина има 81 посланика и само парламент има право и дужност да констатује почетак мандата посланику који је наредни на изборној листи и жели да обавља функцију посланика. Дакле, ни Скупштина о томе не може да гласа, већ само констатује, јер то право произилази из изборне воље бирача, коначних резулата избора и мандата које су оствариле поједине изборне листе. Скандалозно је да се ДИК, који само технички обавјештава Скупштину ко је сљедећи кандидат на листи, дрзнуо и то први пут у историји вишепартизма да прегласавањем и недостављањем техничког извјештаја покуша блокирати Скупштину и систем у цјелини, суспендујући Устав и Закон о избору одборника и посланика.
Међутим, то што је ДИК обавијестио предсједника Скупштине да није у могућности да достави извјештај о томе ко је наредни кандидат на изборној листи “Црно на бијело”, јер пет чланова ДИК-а из реда опозиције исто не дозвољава, ни у ком виду не доводи на Уставу, Закону и изборној вољи грађана засновано право колегинице Суаде Зороњић на започињање посланичког мандата, па је колегници Зороњић као неспорно сљедећем кандидату на изборној листи, а сагласно члану 104 Закона о избору одборника и посланика, констатован почетак посланичког мандата почев од 28. децембра. Према томе Скупштина нема шта више да тражи од ДИК-а. ДИК је званично обавијестио Скупштину да није у могућности да достави извјештај о томе ко је наредни кандидат на изборној листи “Црно на бијело”, па је Скупштина након тога, како сам већ објаснио, до посљедњег слова и зареза испоштовала Устав и Закон и исто питање ријешила у оквирима своје уставне позиције и законских овлашћења, у коначном спречавајући блокаду институције и система у цјелини.
Да ли страхујете да ће предсједник државе бити спреман да прекрши Устав и поново не потпише законе које поново усвоји Скупштина?
Сагласно Уставу, предсједник Црне Горе има могућност да једном врати Скупштини законе на поновно одлучивање. Посебно је питање мог неслагања са разлозима наведеним у образложењу поменуте одлуке, као и са тајмингом исте, имајући у виду посљедице које могу да услиједе по разне дјелове система. Међутим, Устав је потпуно јасан када говоримо о поновном гласању. Устав императивно каже, не остављајући било какву могућност избора, да је “Предсједник Црне Горе дужан да прогласи поново изгласане законе”. Из наведеног је потпуно јасно да би евентуално другачије поступање од Уставом дефинисане обавезе представљало тешку повреду Устава. Дакле, ту нема било какве дилеме и вјерујем да се нико неће играти са Уставом Црне Горе. Дужност свих грађана, а нарочито носилаца државних функција, јесте да досљедно поштују и примјењују Устав Црне Горе. У конкретном случају, непоштовање уставних одредаба повлачи за собом одговарајуће посљедице, такође дефинисане највишим правним актом и законима ове државе. Суштина сваког савременог система је да нити један појединац, звао се он Алекса, Мило, Здравко или како год, не може бити јачи од државе.
Шта ако Скупштина покрене и питање његове одговорности за кршење Устава када бивша власт и даље контролише већину у Уставном суду?
Не желим да размишљам да у редовним околностима Уставни суд може да објави рат Уставу Црне Горе. Није на мени да говорим о хипотетичким варијантама, а већ сам истакао да вјерујем да се нико нећ дрзнути да погази највиши правни акт.
ваничници нове власти, међу којима и ви, инсистирају на институционалној правди, без политичког реваншизма, а бивша власт као да то злоупотребљава, опструирајући одлуке парламента?
Дакле, нема реваншизма и то је принцип који је дефинисан споразумом три лидера. Шта то значи? Да сви кадрови који професионално и стручно обављају своје дужности немају разлога за бригу. Међутим, сви они који дјелују супротно и поступају по налогу партије, а не институције, могу очекивати на закону засновану реакцију надлежних државних органа, док ће увођење принципа једнакости, елиминисање дискриминације, уз давање шансе свима и јачање конкуренције, створити могућност да имамо најквалитетнија могућа рјешења на свим позицијама. Свако најбоље говори о себи својим дјелима, а ми ћемо увијек налазити начин да мирно, демократски и легално ријешимо сваки покушај опструкције. Мислим да било коме није паметно да прихвати улогу извођача радова неформалних центара моћи са циљем опструкције система. Довољно је подсјетити се како је прошла представница ДПС-а у Изборној комисији главног града, када је покушала да сакрије купоне, како би изазвала понављање избора. Врло брзо након тога је ухапшена и процесуирана.
Да ли ће опструкција генералног секретара на претходној сједници убрзати политички договор у вези са тим да се изабере његов насљедник? Када се то може очекивати и којој партији ће припасти то мјесто?
Јавност нека суди о сваком од нас понаособ, а ја овом приликом желим да одам признање помоћници генералног секретара Јелени Радоњић, дугогодишњем службенику Скупштине Црне Горе, на професионалном и коректном односу приликом посљедњих дешавања. Питање избора новог генералног секретара апсолутно није спорно од самог почетка, јер је договорено да то рјешење предложи предсједник Скупштине, како је то увијек био случај, а што је прописано и Пословником. Међутим, на мој крајње коректан приступ не само према запосленима, већ и према политичким функционерима бивше власти којима се мандат ускоро завршава, свако од њих је узвратио на начин на који је сматрао да је адекватан. Захваљујем, идемо даље, а Скупштина Црне Горе ће у најкраћем могућем року, након стварања формалних претпоставки добити новог генералног секретара и његове замјенике.
Стиче се утисак да након Вашег избора Скупштина више није имитација законодавног дома, није затворена… Шта се још мијења у догледној будућности како би била ојачана парламентарна контрола?
Веома ми је драго што је јавност у кратком року примијетила повећање нивоа транспарентности парламента, што је само мали дио онога што је пред нама у циљу унапређена рада највишег законодавног дома. Активна презентација рада путем друштвених мрежа, повећање нивоа отворености за медије кроз редовне прес конференције и доступност средствима информисања, обезбјеђивање директних преноса сједница скупштинских радних тијела, рад на изради новог сајта Скупштине, улазак у пројекат дигитализације законодавних процеса и много тога другог, јасно указује на наше одлучно опредјељење за јачањем транспарентности и отворености највишег законодавног дома, јер тиме јачамо и његову улогу у друштву. Треба истаћи и да су новоусвојене измјене и допуне Пословника Скупштине Црне Горе управо у функцији претходно наведеног. Наиме, тим измјенама дупло је повећан број контролних саслушања у матичним одборима, уведена је обавеза да један потпредсједник обавезно буде из реда мањинских народа и жена, елиминисане су новчане казне посланицима, прецизирана питања имунитета, утврђена обавеза присуства министара сједницама одбора и пленума, уведена тематска пленарна сједница за министре, дефинисано да су министри дужни да одговоре на посланичка питања доставе прије почетка сједнице, да завршну ријеч на премијерском сату има посланик, да предлог дневног реда садржи и предлог једног акта који су поднијели представници парламентарне опозиције, као и многа друга побољшања и осавремењивања, што јасно говори о конкретним резултатима на пољу јачања улоге Скупштине. Ако овоме додамо да смо први пут, на захтјев Колегијума, имали достављен експозе мандатара неколико дана прије сједнице, да је сједница поводом избора Владе трајала три дана, да смо имали заједничко обраћање свих шефова клубова власти и опозиције Влади са циљем достављања додатних информација око задужења, јасно је да се претходно изречено само додатно оснажује.
Зашто мислите да је Пословник Скупштине обавезујући за министре и тужиоце које ћете позивати на контролно саслушање кад је то интерни акт?
Пословник је акт који је препознат у Уставу Црне Горе, којим је дефинисано да је за усвајање Пословника потребна већина укупног броја посланика, а не само присутних, чиме се јасно указује на његову снагу и тежину. Понављам, за његово доношење је потребна већина много већа него за усвајање великог броја закона. Свакако, министре и тужиоце треба да обавезује прије свега уставна позиција Скупштине, њена улога и значај. Непрофесионално и неодговорно је неодазвати се позиву представничког дома свих грађана. Дома из кога све полази и у коме се све завршава. Онај министар који не поштује парламент, он не поштује ни своју позицију, ни Владу, ни државу, али ни грађане. Исто важи и за све друге јавне функционере. Такође, увјерен сам да ће контролно саслушање бити дио материје закона о Скупштини Црне Горе, чије усвајање се очекује у наредним мјесецима и да ће се у садржају тог закона изнаћи механизми за већи степен одговорности извршне власти у односу на контролно саслушање, које представља дио највиших демократских достигнућа савремених политичких система парламентарне демократије.
На који начин видите демонтажу безбједносног сектора и уклањање компромитованих и можда корумпираних кадрова? Шта ћете сугерисати у Савјету за одбрану у дијелу Министарства одбране?
Без икакве дилеме, чињеницу да је један од кључних проблема Црне Горе висок степен корупције и организованог криминала, узрочно-посљедично можемо везивати за бројне слабости у безбједносном сектору Црне Горе. Свједоци смо да се посебно значајан број челника у безбједносном сектору у значајној мјери трудио како да угоди донедавној партијско-државној врхушки из власти, подређујући томе поштовање принципа професионалности и политичке неутралности у обављању својих функција. Наведено поступање дефинитивно је било на терет општег интереса. Црна Гора мора хитно и одлучно прекинути такву праксу.
Први кораци на том путу су именовање врхунских професионалаца са чистим биографијама на функције директора Управе полиције, директора АНБ-а и руководиоца ВБА у Министарству одбране. Охрабрујем све такве кадрове да се јаве на конкурс за директора Управе полиције који је у току, односно да своје интересовање за АНБ и ВБА пријаве премијеру и министарки одбране. Истовремено, очекујем од премијера Кривокапића и министарке Ињац да у процедури доношења одлука о именовању челника у безбједносном сектору, благовремено и активно комуницирају са парламентом Црне Горе. Имам посебно у виду да Скупштина Црне Горе даје мишљење о предложеним кандидатима за директора УП и директора АНБ-а, а Одбор за безбједност и одбрану о кандидату за руководиоца ВБА у Министарству одбране.
Никако не би било добро да се деси да Влада и парламент имају различита мишљења о кандидатима за најодговорније функције у безбједносном сектору. Очекивано сагласје Владе и парламента по овим питањима је гаранција да су предложени прави кадрови за ове значајне позиције, а то даље значи да ће такви кадрови знати да се на прави начин екипирају, како би органи којима ће руководити одговорили свим обавезама које од њих очекује нова власт, али и грађани Црне Горе. Са позиције предсједника Скупштине посебно ћу се залагати да се максимално користе сви механизми парламентарног надзора које нуди Закон о парламентарном надзору у области безбједности и одбране.
Користим прилику да афирмишем чињеницу да Црне Гора има овакав закон као дио свог правног поретка, што је значајна претпоставка у остваривању суштинског парламентарног надзора у тако осјетљивим областима какве су безбједност и одбрана. На парламентарцима је да максимално користе механизме које пружа овај закон. Што их будемо више користили, доприносићемо повећању одговорности, професионалности, ефикаснијем раду и политичкој неутралности у области безбједности и одбране, што нам је, надам се, свима приоритетни циљ.
Када очекујете сједницу Савјета за одбрану и безбједност у вези са именовањем новог начелника Генералштаба ВЦЦГ? Имате ли одговор предсједника на предлог који је упућен за разрјешење начелника ГШ који је пензионисан?
Као члан Савјета за одбрану и безбједност потписао сам Одлуку о разрјешењу дужности начелника Генералштаба Војске Црне Горе. Немам информације о другим питањима која су у надлежности предсједника Савјета.
Бивша власт јасно распирује националне и вјерске подјеле, представници нове власти се вријеђају, покушавају се компромитовати. Да ли одговор треба да буде у стилу претходника (хапшење због ставова на друштвеним мрежама) или некакав другачији и како стишати страсти које се подгријавају?
На сваки облик силе и пријетње, надлежни државни органи треба да одговоре демократски, мирно и у оквиру својих институционалних надлежности, чувајући прије свега углед државе и достојанство професије носилаца најзначајнијих функција. Слобода говора као уставна категорија, зајемчена свим међународним документима из домена људских права, не смије да буде ограничена. Противник сам примјене силе и обрачуна против људи који другачије мисле у односу на власт и који ставове често веома оштро испољавају у јавном дискурсу. Наравно, изузимам пријетње по живот и тијело. Зато сам присталица очувања слободе говора и изражавања у највећем могућем степену, као и уздржавања од олаке примјене силе. Такво држање и понашање управо очекујем и од извршне власти. Све то доприноси стишавању страсти и окретању ка кључним темама од животног значаја. Колико год опозициона страна покушавала да распламса ватру, толико власт треба да настоји да је демократским методама, мирно и мудро угаси. То је модел који чува стабилност и власти и државе и који дугорочно гарантује мир и помирење.
Претходни предсједници парламента су запослене у парламенту преводили у своје партије (СДП и СД) или доводили људе по партијској линији. Јесте ли промијенили ту политику или ће сада запослени бити масовно уписани у Демократе?
Ја сам човјек који у свом раду никада није дјелио људе по партијској или било којој другој припадности. Ако смо рекли да је партитократија урушила наше институције, онда данас када смо ми на власти треба да својим примјером покажемо да смо досљедни у обећаном. Исти принцип сам примијенио и доласком у парламент. Нити знам, нити ме интересује, којег су партијског, националног, вјерског или било ког другог опредјељења запослени у Скупштини Црне Горе. Занима ме да ли професионално обављају свој посао и да ли извршавају радне задатке, и ту неће бити компромиса, нити сакривања иза било чије књижице. Када је у питању њихово политичко опредјељење, имају потпуно слободу избора и то им нико не смије угрозити. Свако дјеловање против институције, а по налогу партије, неформалних центара моћи или било ког другог лица или групе лица, биће оштро санкционисано.
Извор: “Вијести”