Био је Новак Ђоковић свог времена, а на Играма га је гледао и Живојин Мишић

Један Србин се такмичио на Олимпијским играма у чак четири области и био и више него успешан, а да притом уопште није био професионални спортиста него угледни архитекта.

Фото: Wikipedia

Његово име је било Момчило Тапавица, а његова прича старија је од једног вијека.

Момчилова умећа на Олимпијским играма – лично гледао и Живојин Мишић, а притом се ради о човеку који је и пре Новака Ђоковића и свих осталих наших тенисера дошао до олимпијског одличја, а притом, није бриљирао само у тенису.

Прве модерне Олимпијске игре. Грчка крајем 19. века. Позиву да се такмиче за највећа спортска обележја одазвало се само 14. држава. Србија није била међу њима, али то не значи да у Атини те 1896. године није било Срба… бар на посредан начин.

Свечаном отварању првих Игара модерног света присуствовао је краљ Александар Обреновић као једини страни званичник који је нашао времена да оде у Грчку. Међу учесницима, под заставом Угарске, такмичио се и Момчило Тапавица, Србин из села Надаљ у Војводини.

Архитекта са срцем олимпијца

Од спорта се у то време није живело. Он се тада само волео. Момчило Тапавица био је архитекта који је у слободно време трчао, дизао тегове и играо тенис. Важио је једног од најјачих људи у Војводини, снажног и веома развијеног.

Када је од Угарске дошао позив да се такмичи под њеном заставом на обновљеним Олимпијским играма, Момчило се одазвао и то решивши да се опроба у чак четири дисциплине – атлетици, рвању, дизању тегова и тенису.

Од укупно шест медаља колико је Угарска освојила на Олимпијади у Атини, Момчило Тапавица однео је једну, али су му остале измакле “за длаку”. Био је четврти у рвању и шести у дизању тегова. Због повреде је морао да одустане од такмичења у атлетици.

Круна Момчиловог такммичења била је бронзана медаљу у тенису.

После Олимпијаде Момчило Тапавица се вратио свом занимању. Спортом се и даље бавио, али само рекреативно.

Постао је познати и признати архитекта. Пројектовао је здање Државне банке Црне Горе на Цетињу, велелепни хотел “Бока” у Херцег Новом, као и зграду Матице српске у Новом Саду чијој се лепоти и данас диве.

Иако је олимпијску медаљу освојио за репрезентацију Угарске (данашње Мађарске) Међународна тениска федерација Момчила Тапавицу води као југословенског тенисера.

Што се репрезентације Србије тиче, они су се на Олимпијади први пут опробали тек 16 година касније, 1912. године.

Извор: Корени.рс

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest