Божидар Чармак
Неопходно је да Влада у циљу испуњавања обавеза Европске конвенције о држављнству затражи од Министарства унутрашњих послова информацију о статусу предмета за пријем у црногорско држављанство, о кашњењу њихове обраде у односу на рок од годину дана од дана подношења захтјева за пријем, те да утврди да ли се захтјеви за пријем подједнако брзо и позитивно рјешавају у односу на земље све земље поријекла подносилаца захтјева, те у односу на вјеру, националност, пол, расу и друге особине заштићених антидискриминационим одредбама члана те исте Конвенције, саопштио је в.д. генералног директрорг Директората за кривично и грађанско законодавство Божидар Чармак.
“Јуче објављеном измјеном Одлуке о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом, исправљена је системска законодавна дискриминација према великом броју људи који су објективно, према одредбама Закона о црногорском држављанству и Европске конвенције о држављанству ратификоване од Црне Горе 2010. године, стекли услове за пријем у црногорско држављанство и остваривање пуноправаног личног статуса са другим грађанима, држављанима Црне Горе. Овиме је остварен фантастичан успјех на пољу борбе против дискриминације и реализације Европских обавеза”, тврди Чармак.
Према његовим ријечима, доношење и измјена Одлуке налази се у искључивој надлежности Владе Црне Горе, како у погледу припреме предлога, тако и у погледу усвајања у складу са чланом 17 Закона о црногорском држављанству.
“Због тога чуди притисак колега из других области јавне управе који своје изјаве дају супротно прописаним законским надлежностима из члана 17 Закона о црногорском држављанству, ширећи своју надлежност на обавезе Владе, умјесто да црпе своју надлежност из налога и обавеза Владе. Посебно чуди и забрињава притисак неких колега из јавне управе, са елементима службеног, али и јавног навођења на противправни утицај, на управу и директора Службеног листа, да донијету Одлуку не објави, супротно свим својим службеним обавезама из Закона о објављивању прописа и других аката”, наводи Чармак у саопштењу достављеном медијима.
Наиме, тврди он, Закон о црногорском држављанству прописује да је услов за стицање црногорског држављанства пријемом и да странац у Црној Гори законито и непрекидно борави 10 година прије подношења захтјева за пријем у црногорско држављанство, која норма у том року стоји усклађена са прописом из члана 6 став 3 ратификоване Европске конвенције о држављнству која забрањује одређивање боравка дужег од 10 година прије подношења захтјева за пријем у држављанство.
“Ни Закон, но Конвенција не праве разлику између боравка по основу сталног или привременог настањења. Закон и Конвенција захтјевају да боравак у периоду од најдуже 10 година буде непрекидан и законит. Законитост боравка одређује се уредношћу пријава и одредбама Закона о странцима Црне Горе, и не може се деградирати било којим подзаконским актом”, рекао је он-
Члан 86 Закона о странцима, каже Чармак, прописује да се дозвола за стални боравак може издати странцу који је до дана подношења захтјева за издавање дозволе законито боравио у Црној Гори непрекидно пет година по неком од основа за привремени боравак у Црној Гори.
“Дакле, законитост боравка странаца прописана је одредбама Закона о странцима, а чланом 86 истог закона прописано је да се дозвола може издати само оном лицу које законито и непрекидно борави у Црној Гори најмање 5 година. Дакле, приликом управног поступка за издавање дозволе за стално настањење странца, државни орган утврђује да је странац боравио законито и непрекидно 5 година у Црној Гори”, наводи он.
Јасно је, каже Чармак, да странац не започиње „законити боравак“ добијањем дозволе за стално настањење као што то погрешно нормирала досадашња Одлука, већ свој законити боравак започиње уласком и настањењем Црној Гори у складу са Законом о странцима.
“Начело јединства правног поретка налаже обавезу да уколико исти орган управе утврди да је странац законито и непрекидно боравио у Црној Гори пет година ради добијања дозволе за стално настањење, исти може ту чињеницу „законитог и непрекидног“ боравка у Црној Гори као утврђену користити и у остваривању других права. Одлуком која препознаје стално настањење као једини вид законитог боравка, искључивала се „законитост“ боравка утврђена правоснажном одлуком истог органа управе. Овако се деградирала одредба члана 86 Закона о странцима, као и писана међународна обавеза Црне Горе из члана 6 став 3 Европске конвенције о држављанству”, истакао је он.
Чармак наводи да је чланом 9 Устава Црне Горе прописано да су међународни уговори и опште прихваћена правила међународног права саствни дио унутрашњег права и да имају примат над националним законодавством.
“Европска конвенција о држављанству прописује забрану држави потписници да код утврђивања услова за натурализацију не може прописати период боравка дужи од десет година прије подношења захтјева. Конвенција не сужава врсту и облик боравка на „стални боравак“ или било који други специфични облик боравка, па је досадашња Одлука представљала флагрантно кршење и изигравање Европске конвенције о држављанству. Овако формулисаним прописом период „законитог и непрекидног“ боравка у Црној Гори био је супротно Закону и Конвенцији повећан са 10, на 15 година. Пробој максимално дозвољеног рока боравка са 10 на 15 година законитог и непрекидног боравка је изричито забрањен цитираном одредбом Конвенције”, закључио је Чармак.
Извор: ЦдМ